Kragujevačke novine
U februaru 2017. godine danima je trajala drama u okolini grada Orovil (Sjedinjene Američke države) zbog opasnosti od pucanja najveće brane akumulacionog jezera u zemlji, koja je bila napukla i onda se otvorila velika rupa kroz koju je kuljala voda. Strahovalo se od urušavanja cele brane, što bi izazvalo katastrofalne posledice nizvodno od nje, pa je bilo evakuisano preko dvesta hiljada ljudi.
Rupa duga osamdeset i široka pedeset metara pojavila se na prelivniku, brana je inače visoka 230 metara, a sve su izazvale velike kiše u delu Kalifornije gde je jezero sagrađeno. Nesreća je izbegnuta tako što je velika količina vode iz akumulacije ispuštena, čime je smanjen pritisak na zidove brane.
Ovde je epilog bio srećan, međutim tokom 20. i početkom ovog veka zabeležena su brojna pucanja brana, sa ljudskim žrtvama i velikom materijalnom štetom od poplava, mada su građene po strogim pravilima, jer brane spadaju među najzahtevnije objekte u kompletnom građevinarstvu.
„Stara dama“ odoleva vremenu
Na teritoriji Kragujevca postoje dve brane, na akumulaciji Grošnica i na jezeru u Šumaricama, a najveća je ona na Gruži, na teritoriji opštine Knić, i Gružansko jezero je najznačajnije za Kragujevčane, jer grad iz njega dobija preko 70 posto vode za piće.
Grošničko jezero bilo je prvo te vrste i jedinstveno vodoizvorište u Kraljevini Jugoslaviji, građeno je od 1932. i napunjeno i pušteno u rad 1938. godine. Brana je nadzidana 7,3 metara od 1960. do 1963, visoka je 34 metara, a još 16 metara je temelj. S obzirom da je već ušla u 85. godinu, pitanje je koliko je sigurna i stabilna?
Dobra okolnost je što je brana na Grošnici, iako građena pre Drugog svetskog rata, projektovana i pravljena po visokim standardima gradnje, sa dubokim temeljima, od armiranog betona i dobro ugrađena u stensku masu. Uzgred, valja reći da sve brane akumulacionih jezera trpe ogromne sile takozvanog hidrostatičnog pritiska, čija jačina zavisi od količine i nivoa vode, a voda pod velikim pritiskom deluje i na stene na koje se brana „naslanja“, može da prodire u njih, da ih razlaže i da se tako stvori rizik od pucanja.
Popularno nazvana grošnička vodojaža (složenica nastala od imenice voda i glagola zajaziti ili pregraditi rečni tok) pod stalnim je nadzorom, praćenjem parametara koji su bitni za stabilnost brane. Kako se to radi objašnjava Goran Gavrilović, koordinator za proizvodnju i distribuciju vode u „Vodovodu“.
Jedan od najvažnijih parametara za stabilnost brane je kontrola podzemnih voda, a to se radi tako što je uz branu, sa spoljne strane, napravljeno 149 bušotina dubine od 15 do 25 metara. Naši ljudi redovono osmatraju da li u njima ima vode i ako bi je bilo – to nije dobro, jer znači da su se pojavile podzemne vode. One u veoma opasne, jer mogu da dovedu do takozvanog „prevrtanja“ brane, odnosno njenog urušavanja. Na sreću, sve bušotine stalno su suve, tako da nema nikakve pretnje od katastrofe ove vrste.
Slične bušotine nalaze se i malo nizodno od brane, njihova namena je ista i one takođe uredno pokazuju da podzemnih voda nema. Ove vrste kontrole rade se svakih 15 dana i redovno se dostavljaju Institutu „Jaroslav Černi“ i javnom preduzeću „Srbijavode“, koji su zaduženi, pored ostalog, i za sve akumulacije i vodoizvorišta.
Gavrilović kaže da se pomoću specijalnih visaka kontroliše da li ima vertikalnog pomeranja brane, to jednom godišnje radi „Jaroslav Černi“ i do sada su rezultati bili pozitivni.
Inače, na brani Grošnica sprovedene su dve detaljne sanacije. Prva je obavljena 1982. godine kada je urađena takozvana injekciona zaveza, čime su zatvorene sve naprsline da bi se sprečilo prodiranje vode u telo brane. Nešto slično rađeno je i 2018. godine, kao i detaljna geodetska merenja.
Brana je pod stalnih stručnim nadzorom i čim se pojavi bilo šta neželjeno – rade se hitne intervencije, tako da je sigurna i stabilna, zaključuje Goran Gavrilović.
To podrazumeva da je otporna i na moguće zemljotrese velike snage i to je vrlo važno, s obzirom na to da su upravo zemljotresi, na osnovu stručnih analiza, elementarna nepogoda koja je kategorisana na prvom mestu kada je reč o „nepogodama“ koje najteže mogu da pogode Kragujevac. Ovo područje je seizmički dosta rizično i to je nedvsmisleni zaključak „Procene ugroženosti grada Kragujevca od elementarnih nepogoda i drugih nesreća“, koja je urađena 2020. godine.
U ovoj stručnoj studiji obrađen je i hipotetički slučaj da zemljotres uruši branu na Grošničkom jezeru i posledice bi bile katastrofalne. Stradalo bi 39 ljudi, hiljadu onih koji žive pored Grošničke reke doživeli bi teže i lakše povrede, bilo bi ugroženo 3.900 raznih objekata i moralo bi da se na određeno vreme zbrine 3.500 građana. Materijalna šteta bila bi ogromna. Naravno, ovo su pretpostavke za najgori „scenario“ koji je, prema uveravanjima struke, veoma malo verovatan.
Od Gruže nema opasnosti
Brana jezera Gruža završena je 1984. godine, kada je i formirana akumulacija. Dakle, i ona je vremešna. NJena visina je 51,5 metara, lučnog je tipa i duga je 230 metara. Kao i grošnička spada u visoke brane, jer taj „status“ imaju sve one koje su više od 15 metara.
Metodologija praćenja svih parametara stabilnosti u suštini je ista kao za branu Grošničkog jezera, s tim što je modernija.
Elektronski smo povezani sa institutom „Jaroslav Černi“, Seizmološkim zavodom Srbije i javnim preduzećem „Srbijavode“, tako da se sve eventualne promene ili faktori rizika istog momenta registruju. To znači da bi se u slučaju potrebe odmah reagovalo, ali do sada nije bilo potrebe za tim, što govori da je brana apsolutno stabilno i sigurno, kaže Goran Gavrilović.
Brana je, naravno, kako i propisi nalažu, projektovana i izgrađena sa otpornošću na zemljotrese čak do devet stepeni Merkalijeve skale, a to su potresi razorne snage.
Inače, najviše katastrofa izazvanih pucanjem brana u svetu događalo se zbog obilnih padavina, naročito na akumulacijama koje su izgrađene na većim rekama sa ogromnim rastom vodostaja, kada su bile opterećene velikim hidrostatičkim pritiskom. Kiše su takođe izazivale i odrone i klizišta većih razmera koji su remetili stabilnost brana.
Ta vrsta opasnosti veoma je mala za naše akumulacije. Grošnička reka jeste planinska i može da bude bujična, ali ona je relativno mali vodotok, dok Gruža sa pritokama može da donese veću količinu vode, ali jezero je velike površine i dosta plitko, tako da ne može da se stvori kritičan pritisak na branu. Dakle, sve stabilno i pod kontrolom.
JEZERO U ŠUMARICAMA Rizik nasute, zemljane brane
Kada je 1965. godine formirano jezero u Šumaricama prevashodna namera bila je da se spreče poplave koje su nastajale izlivanjem Sušičkog potoka u vreme obilnih kiša. Plavljen je deo naselja Sušica i priobalje potoka sve do ušća u Lepenicu. Tek kada je jezero napunjeno, njegova namena je „dopunjena“ jer je postalo glavno gradsko kupalište s pretencioznim nazivom „Kragujevačko more“.
Brana na jezeru Šumarice je specifična po tome što spada u red takozvanih nasutih brana, odnosno pravljena je bez temelja, samo nasipanjem zemlje, pa i nekih otpadnih materijala. U osnovi jeste široka, ima prelivnik uz obalu jezera, ali prvih godina postojao je rizik od njenog pucanja. Dovoljno je bilo da voda prodre i u najmanje pukotine, a voda – kako se kaže – uvek nađe svoj put, i da pod velikim pritiskom probije zemljani nasip. Opasnost je bila tim veća jer sa unutrašnje strane brane nije urađena nepropusna obloga koja se najčešće radi od plastike ili nanošenjem sloja gline, i što je pravilno kod gradnje nasutih brana.
Na sreću, nije se desilo ništa loše, a protokom godina brana je postala stabilnija zbog sleganja i homogenizacije zemlje u nasipu, mada građevinski inženjeri ni sada nisu sigurni kako bi se ponašala u slučaju jakog zemljotresa, a Kragujevac je seizmički veoma rizično područje.
autor Miroslav Jovanović
Tekst je nastao u okviru projekta “Za redovno informisanje u vanrednim situacijama: Informacije pre svega” koji sprovodi udruženje Res Publika. Ovaj projekat je dobio podršku projekta Vlade Švajcarske „Zajedno za aktivno građansko društvo – ACT”, koji sprovode Helvetas Swiss Intercooperation i Građanske inicijative. Mišljenje koje je izneto u ovom tekstu je mišljenje autora i ne predstavlja nužno i mišljenje Vlade Švajcarske, Helvetasa ili Građanskih inicijativa.