Autorka komentara: Violeta Glišić, novinarka iz Kragujevca
Kraj 2022. godine zatekao je medijsku zajednicu u istoj atmosferi kao i kraj 2021, 2020, i tako nekoliko godina unazad. Problemi novinara i medija, naročito onih u lokalnim sredinama, ostali su mahom isti, što bi se reklo, ista meta, isto odstojanje.
Akcioni plan za sprovođenje Medijske strategije, koji važi bukvalno još dva dana, ostao je mrtvo slovo na papiru, pa iz medijskih udruženja upozoravaju da govoto nijedan cilj nije ostvaren. Nova radna grupa za izmene Zakona o javnom informisanju i medijima tek je počela da se sastaje, a neke značajnije promene, ako ih i bude, možemo da očekujemo tek sledeće godine.
Za to vreme novinari su suočeni sa pretnjama, ekonomskim pritiscima, etiketiranjem i diskriminacijom, koja je u poslednjih nekoliko godina postala brutalnija, a time i vidljivija.
Kragujevački novinari, na sreću, mogu da se pohvale time da im bezbednost nije ugrožena, da ne trpe pretnje nasiljem i fizičke napade, ali zato nisu pošteđeni drugih tehnika iz širokog spektra koje vlast koristi da bi ih diskeditovala.
Razgovarajući ove godine sa velikim brojem kolega o bezbednosti novinara, oni su kao najveću pretnju svom radu izdvojili ekonomske pritiske kojima su mediji na lokalu izloženi.
Netransperentno i nepravedno deljenje novca na konkursima za finansiranje medijskih sadržaja su ono što im najviše bode oči, jer od toga zavisi da li će primiti platu, ali i da li će neki medij opstati. U situacijama kada se velike kompanije ne oglašavaju na lokalu, a fondovi Evropske unije nisu dostupni malim redakcija, novac iz budžeta republike i lokalnih samouprava je jedini do kojih ovi mediji mogu da dođu.
Tu su, kažu, izloženi diskriminaciji, jer različiti samoprozvani medijski stručnjaci novac dele, ne na osnovu kvaliteta projekata, već prema tome kako redakcije izveštavaju o stvarima od javnog interesa i partiji na vlasti. Novca ima uglavnom samo za podobne medije bliske Srpskoj naprednoj stranci, dok ostali ostaju kratkih rukava ili dobijaju tek toliko sredstava da se ispuni forma.
Ukoliko ovakvi ekonomski pritisci ne urode plodom, za upornije novinare, koji ne žele da odustanu od neke priče, lokalni političari uvek imaju spremne fraze “strani plaćenici” i “soroševci” čime nastoje da ih diskredituju u očima javnosti.
Ovakvo etiketiranje uglavnom ima za cilj dodvoravanje svom biračkom telu, ali, kako su istakli kragujevački novinari, i vrhovnom vođi u Beogradu, čiju retoriku lokalni moćnici kopiraju.
Verovatno je natužnije što su medijski radnici na uvrede i etiketiranje odavno oguglali i prestali da im posvećuju pažnju, pa ih podvode pod kategoriju “još jedan dan na poslu”.
Za razliku od etiketiranje, novinari mnogo ozbiljnije shvataju činjenicu da im lokalni funkcioniri i institucije ne daju informacije, ne odgovaraju na njihova pitanja i ne žele da gostuju u emisijama. To ih sprečava da objektivno rade svoj posao jer često ne mogu da dobiju pravovremene informacije o bitnim događajima u gradu.
U poslednje vreme u Kragujevcu je postala praksa da na događaje koje organizuje vlast, a naročito one na koje dolaze ministri iz Beograda, budu pozvani samo određeni, probrani mediji.
Tako su prošlog meseca u dva odvojena slučaja Kragujevac posetili novi ministri u Vladi, Bratislav Gašić i Miloš Vučević, a na događaje je pozvana samo ekipa Tanjuga, odnosno Radio televizije Kragujevac.
Sigurno je lakše organizovati događaj ako znate da se na njemu neće pojaviti novinari koji mogu i da postave neko nezgodno pitanje, ali predstavnici vlasti treba da se zapitaju da li na ova način diskriminišu samo medije.
Naime, ljudi se informišu na različite načine. Neki isključivo online, putem lokalnih portala i drušvenih mreža, drugi prate televizijske kanale, dok ima i onih koji još uvek vole da čitaju tekstove u štampanom izdanju. Ukoliko svi mediji nemaju relevantne informacije, neće ih imati ni određena grupa čitalaca i gledalaca koje se informiše na taj način.
Sve ovo nisu novi problemi, oni su dobro poznati i novinarima, medijskim udruženjima, ali i političarima na vlasti, pa je jedino logično zaključiti da ne postoji volja da se bar krene u njihovo rešavanje.
Zato je ovaj tekst, sa nekim sitnijim izmenama mogao da bude napisan i pre godinu, dve, ali i pre pet godina, toliko se malo stvari promenilo na medijskoj sceni.
Novinarima ostaje da se nadaju da će 2023. biti prekretnica i da će nov Zakon o javnom informisanju regulisati bar neku od ovih oblasti ili ćemo na kraju naredne godine, kao u filmu Dan mrmota, u nekom novom tekstu ponoviti sve ove probleme i eventualno dodati neki novi.
autorka Violeta Glišić
Ovaj tekst je proizveden uz finansijsku podršku Evropske unije. Njegov sadržaj je isključiva odgovornost udruženja Res Publika i ne odražava nužno stavove Evropske unije.
Projekat “Za veću bezbednost novinara lokalnih medija” podržan je u okviru programa podrške „Safejournalists.net“.