Ritam grada
Na šta prvo pomislite kada čujete izraz civilna zaštita? Pre nekoliko decenija asocijacija je bila jasna. Obuke stanovništva su bile redovne, vežbe sastavni deo života, a osnove se predavale i u osnovnim i srednjim školama. Stariji se sećaju plavih uniformi, zaštitnih maski, komandi…
Do velikih promena dolazi 2006. godine kada ova oblast zaštite prelazi iz Ministarstva odbrane u nadležnost Ministarstva unutrašnjih poslova. Prava civilna zaštita praktično prestaje da postoji, a građani su potpuno neobavešteni i neuvežbani za razne rizične situacije, poput poplava, požara, nevremena ili zemljotresa.
Dragoš Radovanović, načelnik Odeljenja za vanredne situacije i planiranje odbrane smatra da Kragujevčani u ovom trenutku nisu dovoljno obučeni za postupanje u kriznim, vanrednim situacijama.
„Radi se samo o osnovnim postupcima zaštite života i imovine. Informisanje o postupcima vrši se samo prema najavljenoj situaciji ili događajima, što u svakom slučaju nije dovoljno“, kaže Radovanović.
On podseća da se o ponašanju u kriznim situacijama nekad učilo u školama, tako da je bila obuhvaćena široka populacija.
„Danas je to sasvim drugačije i ne postoji sistem obuke, u smislu upoznavanja stanovništva sa osnovnim postupcima u vanrednim – kriznim situacijama“, ističe Radovanović.
Ipak, zakonodavni okvir u oblasti vanrednih-kriznih situacija, u potpunosti je donet.
„Usklađen je sa evropskom praksom u onoj meri i mogućnostima sa kojima raspolažemo. Kragujevac je zaista među prvima u Srbiji otpočeo sa aktivnim radom u ovoj oblasti. O tome dovoljno govori i činjenica da učestvuje u mnogim projektima koji se realizuju na ovu temu i gde svoja iskustva i metode rada, prenosi na druge lokalne samouprave“, navodi naš sagovornik.
Jedinice civilne zaštite formiraju se na osnovu Zakona o smanjenju rizika od katastrofa i upravljanju vanrednim situacijama. Konkretno, lokalne samouprave formiraju jedinice civilne zaštite opšte namene i specijalizovane jedinice za uzbunjivanje, u skladu sa dokumentom Procena rizika od katastrofa, koja identifikuje rizike, a samim tim i kapacitet jedinica.
„Uloga civilne zaštite se može definisati, kao organizovan sistem čija je osnovna delatnost zaštita, spasavanje i otklanjanje posledica elementarnih nepogoda, tehničko tehnoloških nesreća i drugih većih opasnosti koje mogu ugroziti stanovništvo, materijalna i kulturna dobra i životnu sredinu u miru i vanrednom i ratnom stanju“, kaže Radovanović.
On dodaje da se građani zainteresovani za učešće u radu jedinica civilne zaštite mogu u njih uključiti kroz Dobrovoljno vatrogasno društvo “Kragujevac” gde grad sufinansira organizaciju i delovanje dobrovoljne vatrogasne jedinice, koja se oprema i obučava za delovanje i u kriznim-vanrednim situacijama.
Uz to, na nivou mesnih zajednica, formirana je institucija poverenika civilne zaštite.
„Poverenici i zamenici poverenika civilne zaštite se određuju za svako naseljeno mesto odnosno mesnu zajednicu. Imaju značajnu ulogu, ali nedostaje obuka, koja se planira tokom 2023.godine“, zaključuje Radovanović.
Kragujevac trenutno raspolaže sa dve jedinice civilne zaštite podeljene na sektore za uzbunjivanje i opštu namenu. Prva jedinca trenutno ima 71, a druga 30 pripadnika.
Opremljenost tih jedinica je, kažu nadležni, na zadovoljavajućem nivou. Planira se kontinuirana nabavka opreme, a obuke se održavaju periodično.
autor Nenad Živadinović
Tekst je nastao u okviru projekta “Za redovno informisanje u vanrednim situacijama: Informacije pre svega” koji sprovodi udruženje Res Publika. Ovaj projekat je dobio podršku projekta Vlade Švajcarske „Zajedno za aktivno građansko društvo – ACT”, koji sprovode Helvetas Swiss Intercooperation i Građanske inicijative. Mišljenje koje je izneto u ovom tekstu je mišljenje autora i ne predstavlja nužno i mišljenje Vlade Švajcarske, Helvetasa ili Građanskih inicijativa.