Kragujevačke novine
Svi objekti koji se grade u Kragujevcu poslednjih godina, a niču na sve strane raznih oblika, visine i spratnosti, moraju da budu projektovani i konstruisani da izdrže zemljotres od osam stepeni EMS (evropske makroseizmičke skale), što je približna jačina potresu od osam stepeni Merkalijeve skale, po kojoj se računala bezbednost pre prelaska na evropski kod.
Poređenja radi, zemljotres koji je 2010. godine prodrmao Kraljevo bio je jačine između sedam i osam stepeni Merkalija i doveo je do pucanja polovine kuća i zgrada u ovom gradu, ali i široj okolini. Najvažniji deo projektantskog tima koji je zadužen za bezbednost seizmičnosti nove zgrade jesu građevinski inženjeri koji rade statičke proračune vezane za stabilnost građevine.
Milan Pavlović, građevinski inženjer koji radi statičke proračune zgrada ističe da je poenta da Kragujevac spada u područja visokog rizika i po starim standardima i da su ovdašnji stručnjaci dobili na osnovu stope seizmičnosti rezultate koji su zahtevali jače konstrukcije nego u Nišu ili Beogradu, jer se ovde stopa sezimičnosti računala na osam, a u ove dva grada na šest.
Nadzor je ključ
Uloga statičara nije samo da rade proračune, već da obavljaju i nadzor kako se oni sprovode na gradilištu.
“Kada vršimo nadzor dužni smo da sprovodimo u delo projektnu dokumentaciju. Ako uočimo poroblem, ulazimo u srž tehničkog projekta. Problema imamo dosta u nadogradnji, gde se postavlja pitanje u kojoj meri je izvršena provera konstrukcije za seizmički uticaj”, kaže Pavlović.
Da su nadogradnje problematične smatra i Jelena Bojović, predsednica Inženjerske komore Kragujevca. Ona kaže da kuće koje se nadziđuju nisu problem, ali su najviše nadziđivane zgrade devedesetih godina prošlog veka kada se nije baš znalo ko šta radi i po kojim pravilima.
“Te dozvole koje su tada izdavane omogućavale su da se na staroj zgradi jedne vrste konstrukcije, nadzidaju spratovi drugačije, novije konstrukcije. To kombinovanje konstrukcija je sporno koliko su kvalitetno povezane. Nadležni su to odobrili da se radi,” kaže Jelena Bojović.
To nadograđivanje je sporno i sa aspekta arhitekture jer je upropašćeno nasleđe.
“Trebalo je sačuvati zgrade izgrađene šezdesetih godina prošlog veka da se vidi kako se onda gradilo. Ne sećam se da sam učestvovala u nekom projektu nadogradnje. Morali su da dobiju saglasnost stanara, kao i saglasnost oko autorkih prava. Ali, u tehničkom smislu to je sporno. Onaj ko je potpisao projekat i statiku radova ima licencu i svojim potpisom je odgovoran, jer saglasnost mora da se oslanja na neki proračun”, kaže Jelena Bojović.
Statičari ističu da na mnogim mestima gde se gradi ne ispituju geomehaniku tla. Ovo je bitno jer na 100 metara može da se promeni sastav zemljišta. Navode da se poslednjih 10 godina može i bez toga, a to ispitivanje nije traženo ni 90-ih godina kada je bilo najviše nadziđivanja.
“Sad se za svaku novu zgradu radi urbanistički projekat i traži se ispitivanje terena. Kroz legalizaciju se utvrđuje da li na terenu ima vidljivih tragova pucanja na objektima. Čak i za porodične kuće traže mišljenje geomehaničara i procenu stabilnosti”, kaže Milan Pavlović.
Stari objekti
Studija koju je nedavno objavila Skupština grada, a koja se odnosi na ugroženost grada od elementarnih nepogoda, zaključila je da bi u najverovatnijem razvoju događaja grad mogao da pogodi zemljotres od osam stepeni EMS. U tom slučaju nastala bi šteta i došlo bi do oštećenja zgrada, a mogu se očekivati i gubici ljudskih života do osam poginulih i nestalih, lakše povređenih bilo bi 110, a teško povređenih bilo bi 85, navodi studija koju je uradilo troje licenciranih stručnjaka.
Na objektima prve i druge kategorije, po ovoj studiji, došlo bi do manjih i većih oštećenja krova, na trećoj kategoriji bilo bi većih oštećenja krovne konstrukcije, četvrta i peta kategorija oštećenja pretrpela bi veće štete, dok bi najveće bile na zgradama šeste kategorije izgrađene pre 1860. godine, gde bi bilo i urušavanja.
Takvih objekata ima u gradu, oni su značajni za istoriju i imaju različit stepen zaštite. Po Milanu Pavloviću u nekim zemljama, kao što su Kina i Japan, radi se na proučavanju stabilnosti zgrada od pre 1.000 godina i šta bi moglo da se uradi da se seizmička otpornost ojača.
“U našem gradu treba proveriti statiku objekata starije gradnje, gde su rušeni zidovi, spajane prostorije, otvarani veliki izlozi. Sve to ima mnogo uticaja na stabilnost jer su te zgrade pokrivene karatavanima. Predlog je da gradski nadležni organi pokrenu kontrolu stabilnosti tih objekata da se ne desi da neki padne. A novi objekti su po novim propisima i sigurni su”, tvrdi Milan Pavlović.
Dragan Veljković, iskusni građevinski inženjer, statičar, koji je radio na mnogim zgradama u gradu, slaže se da nove zgrade koje se zidaju poštuju propise sezmičnosti i da kod njih nema opasnosti. Ipak, sve bi to moglo još bolje, efikasnije i jeftinije da ima više direktne saradnje između arhitekata i statičara.
“Pojavom kompjutera pojavili su se i programi za proračun konstrukcije, tako da je pored svih uticaja koje treba imati u vidu tu uključena i seizmička otpornost. Među novim inženjerima svi znaju kako se koriste ti programi i rade proračuni, ali vrlo je važno pored proračuna izabrati i konstruktivni sistem za odgovarajući objekat. Danas to počinju da rade arhitekte, zašta nisu učeni, a u biroima ne sede građevinski inženjeri u istoj prostoriji sa arhitektama, da bi sarađivali i popravljali projekat. To bi doprinelo kvalitetnijoj konstrukciji objekata”, smatra Veljković.
On se zalaže da objekat bude pravilne geometrijske osnove i da se obavezno pravi seizmička dilatacija (razmak) između delova objekata ako je on razuđen, što se kod nas po pravilu ne radi.
Veljković kaže da građevinski inženjer treba stalno da obilazi objekat i ukazuje na razne manjkavosti koje su se desile, ali do toga ne dolazi jer investitor želi da uštedi novac za neku buduću zgradu.
“Izvođači se strogo pridržavaju datih crteža, dovoljno se pridržavaju projekta tako da se tu smanjuju greške na minimum. Propisi traže da se vrati pravilo da na gradilištu bude građevinski inženjer sa licencom i od strane investitora angažovan nadzorni organ. A pošto ni jedan ni drugi nisu dovoljni plaćeni, nema ih na gradilištu”, kaže Veljković.
On dodaje da po propisima postoji tehnička kontrola koja treba da potpiše projekat i stavi pečat. Ona je predviđena po Zakonu o izgradnji objekata, ali ga ne gleda jer je malo plaćena, zaključuje Veljković.
Istorija kaže da se veliki zemljotres dogodio 1927. godine na Rudniku i bio jačine devet stepeni Merkalijeve skale, a trajao je deset sekundi. U Kragujevcu je doveo do rušenja i naneo ozbiljne štete na dve trećine kuća. Od tada je prošlo 95 godina.
Prema Studiji o ugroženosti Kragujevca od elementarnih nepogoda, novi veliki zemljotres od osam stepeni merkalija, što je slično skali po evrokodu, mogao bi da se dogodi kroz 20 godina, sa epicentrom u Zabojnici, na 20 kilometara od grada. I godina i mesto epicentra su uzeti hipotetički.
To je onaj zemljotres čije smo žrtve i razaranja pominjali u ovom tekstu. Da li smo skloni tako brzom zaboravljanju i može li se, uz malo više reda i poštovanja zakona, proći sa što manje štete kada se jednog dana, ne znamo kada, ovakav potres dogodi?
autor Miloš Pantić
Tekst je nastao u okviru projekta “Za redovno informisanje u vanrednim situacijama: Informacije pre svega” koji sprovodi udruženje Res Publika. Ovaj projekat je dobio podršku projekta Vlade Švajcarske „Zajedno za aktivno građansko društvo – ACT”, koji sprovode Helvetas Swiss Intercooperation i Građanske inicijative. Mišljenje koje je izneto u ovom tekstu je mišljenje autora i ne predstavlja nužno i mišljenje Vlade Švajcarske, Helvetasa ili Građanskih inicijativa.