Kragujevačke novine
Potresi koji su se prošle godine osetili u Kragujevcu, u nekoliko navrata, sa epicentrima u bližem i daljem susedstvu, podsetili su nas da se naš grad, prema Seizmičkoj karti Srbije, nalazi na trusnom području, na kome je nivo rizika od zemljotresa označen kao visok.
Na to nas podseća događaj od pre skoro sto godina, 1927. kada se na Rudniku dogodio razorni zemljotres, koji je u Kragujevcu doveo do rušenja i ozbiljne štete na dve trećine kuća, prozrokovao pucanje plafona i ogromnu materijalnu štetu. Trajao je deset sekundi i bio jačine devet stepeni Merkalijeve skale. U novije vreme, razorni zemljotres jačine od sedam do osam stepeni Merkalija dogodio se u Kraljevu 2010. godine, osetio se snažno u Kragujevcu, ali bez većih posledica, izuzev u gružanskim selima.
Visok rizik od zemljotresa u Kragujevcu potvrdila je i „Procena ugroženosti grada Kragujevca od elementarnih nepogoda i drugih nesreća”, koju su uradili eksperti sa licencom za procenu rizika, a objavljena je i na sajtu grada. Milan Marković, Ljubiša Đorđević i Gospava Stojanović, autori ove studije, pošli su od toga da bi najverovatniji intenzitet potresa koji bi pogodio Kragujevac bio osam stepeni EMS skale ( Evropska makroseizmička skala), i to na osnovu karte seizmičkog hazarda, a hipotetički bi se dogodio za 20 godina.
To znači da su pošli od stepena verovatnoće, a ne da su odredili baš tu godinu. Takođe, hipotetički, epicentar bi bio u selu Zabojnica, 15 kilometara od Kragujevca.
Ozbiljne posledice
Ovaj zemljotres ostavio bi ozbiljne posledice po život i zdravlje ljudi i to na području celog grada i okoline. Mogu se očekivati gubici ljudskih života do osam poginulih ili nestalih, lakše povređenih bilo bi do 110, a teško povređenih do 85 lica, kaže ova studija.
Na objektima prve i druge kategorije oštećenja, dolazilo bi do manje ili veće štete na krovovima, pukotina na dimnjacima i popucalih stakala. Oštećenja na zgradama treće kategorije bila bi značajnije deformisanje krovne konstrukcije, kao i veća oštećenja pregradnih zidova. Četvrta i peta kategorija oštećenja pretrpela bi slične štete, dok bi najveće bile na zgradama šeste kategorije, gde bi bilo i urušavanja. To je šest posto građevina podignutih pre 1860 godine, gde bi došlo do težih oštećenja, rušenja svih nosećih zidova na pojedinim etažama i urušavanja kompletnih zgrada.
Posledice bi bile procena bezbednost i građevinske intervencije na 10.923 objekta, oštećenih i srušenih. Ukupna šteta, prema Studiji, bila bi 3,7 milijardi dinara, potrebnih za saniranje štete na građevinama. Bilo bi potrebno zbrinjavanje 9.500 lica u kolektivnim centrima, a oštećenja bi nastala i na 152 javna objekta. Došlo bi i do sedmodnevnog prekida snabdevanja vodom zbog pucanja infrastrukture.
Ovaj scenario izrađen je na osnovu analize događaja u prošlom vremenu tokom 475 godina, po čemu se pravi i karta hazarda. Ako se uzme u obzir i najgori mogući scenario, kojim se služi ova studija, onda su posledica daleko teže, ali je rizik da do toga dođe manji, i posmatra se kao umeren, a verovatnoća je jedan događaj na sto ili više godina.
Taj scenario pomera, hipotetički, epicentar u Poskurice, a jačinu potresa na devet stepeni EMS98 skale. Štete po stanovništvo i objekte bile bi dvostruko veće. Pretpostavljena godina da se ovaj potres dogodi je 2059, a život bi izgubilo do 120 lica, poginulih i nestalih, lakše povređenih bilo bi do 750, a teško do 270 lica. Čak 2.700 objekata starije i slabije gradnje bili bi srušenih etaža ili poptpuno urušeni. Ekonomska šteta bila bi 7,6 milijardi dinara, što je iznos gradskog budžeta za 2017. godinu.
Mera zaštite je da se u urbanističkim planovima promene propisi kod projektovanja i izgradnje u seizmičkim područjima za osam stepeni seizmičnosti, kao i Pravilnik o tehničkim normativima za objekte visokogradnje u ovim oblastima, navodi se u Studiji.
Rizik od poplava nizak
Kada je u pitanju rizik od odrona, erozija i klizišta, označen je kao umeren, što znači da je takav trizik prihvatljiv. Mesta sa najvećom koncentracijom klizišta su Donja Sabanta i Velike Pčelica, gde su se klizišta aktivirala 2006. i 2014. godine. Tada su srušeni stambeni objekti u Beloševcu (20), Velikim Pčelicama (31), Gornjoj Sabanti (29), Donjoj Sabanti (21), uz kilometar uništenih puteva.
Poplave su u Kragujevcu okarakterisane kao elementarna nepogoda sa niskim rizikom, koji je prihvatljiv po merilima Studije. Istorijat karastrofalnih poplava u gradu je obiman, a posledice teške. Beleži se velika poplava iz 1910. godine, kada je nivo vode bio dva metra iznad korita Lepenice, koje je duboko tri metra. Tada je poplavni talas bio širine 900 metara i zahtavio čitav grad. Godine 1926. Lepenica se izlila i došla do nivoa od četiri metra iznad korita, što je nanelo velike štete i izazvalo dugu sanaciju. U novije vreme najrazornija poplava dogodila se 1975. godine kada je posle višednevnih kiša poplavljeno 13 naselja, a snaga protoka Lepenice je bila 100 puta veća od prosečne. Tada je pod vodom bilo 3.750 hektara, a u samom gradu hiljadu hektara zemlje, dok je voda ušla u prostorije 25 preduzeća i ostavila znatne štete na mašinama i objektima.
Krajem maja 2014. godine posle jakih kiša poplavljeno je 35 mesnih zajednica, pretežno seoskih, voda je ugrozila 557 domaćinstava i nanela štetu od 148,7 miliona dinara. Štete od poplava, po ljude i objekte, mogu se smanjiti preventivnim delovanjem, kroz izgradnju zaštitnih brana, gradnjom obaloutvrda duž korita, odbrambenim nasipima i zaštitom priobalja, upozoravaju u Studiji.
Kao najverovatniji neželjeni događaj u ovom dokumentu uzimaju pretpostavku da se usled velike količine padavina na području grada izlije Grošnička reka, deo reke Uglješnice, kao i Ilićevski, Kozujevački i Bresnički potok. Jedan od prioriteta odbrane u tom sličaju bio bi nabaka džakova s peskom za zaustavljanje izlivanja reka.
Ako bi došlo do ovakve nepogode bilo bi potrebno evakuisati 158 ljudi na četiri dana, i sanirati štetu na 210 objekata, gde bi voda oštetila nameštaj, uređaje, belu tehniiku i zidove i fasade. Ukupna materijalna šteta bila bi 103,9 miliona dinara. Zato se u Studiji ukazuje na potrebu stalnog održavanja rečnih korita i čišćenje od divljih deponija i nanosa.
Stepen rizika od padavina, grada, olujnih vetrova, u Kragujevcu, ocenjen je kao nizak, dakle kao prihvatljiv, što znači da ove nepogode izazivaju male posledice po život i zdravlje ljudi, kao i zanemarljivu materijalnu štetu koja je manja od tri posto gradskog budžeta.
Ali, treba skrenuti pažnju da je rizik od tehničko-tehnoloških nesreća u gradu procenjen kao umeren. Kao najverovatniji neželjeni događaj uzima se pretpostavka da je brana na akumulaciji „Spomen park” pukla nakon višednevnih kiša i otapanja snega, a kao mogući datum hipotetički se uzima mart 2052. godine.
Treba odmah reći da je verovatnića za ovako nešto zanemarljiva, što znači da je mogućnost da se nešto tako desi jedan događaj u 100 i više godina, ali autori ovakvih studija moraju se baviti i najgorim scenarijima. Posle naglog pucanja brane na jezeru u „Spomen parku” javlja se poplavni talas koji brzo napreduje i ugrožava naselja duž Sušičkog potoka.
Ugroženo je oko 1.000 stanovnika, od kojih za 300 njih treba obezbediti bolničko lečenje. Potrebno je evakuisati i zbrinuti 1.000 ljudi na sedam dana dok se ne saniraju njihove kuće. Ekonomska šteta bila bi 467 miliona dinara. U delu analize koja polazi od pretpostavljenog neželjenog događaja sa najtežim posledicama, a koji je takođe po verovatnoći zanemarljiv, (jedan događaj u 100 i više godina) razmatrana je prava katastrofa.
Ovde se uzima hipotetički slučaj da je pukla brana „Mala Grošnica” poznatija kao „Vodojaža”, a štete bi bile katastrofalne. Ovde bi stradalo 39 ljudi, a oko 1.000 stanovnika naselja duž tok Grošničke reke bi doživelo teže i lakše povrede. Ugroženo bi bilo 3.900 objekata, sa potrebom zbrinjavanja 3.500 ljudi do 12 dana. Ekonomska šteta bila bi 759 miliona dinara.
I ovakvi scenariji sa najtežim posledicama uzimaju se u obzir u ovakvim studijama da bi se stvorila šira slika i ukazalo na složenost problema i potrebu ozbiljnog rada na zaštiti u gradskim štabovima i organima uprave, navodi se u dokumentu.
U zaključku ove Studije za Kragujevac navodi se da jedino za zemljotrese i tehničko tehnološke nesreće rizik odstupa od ocene „nizak”, da je kod zemljotresa visok, a kod tehnoloških nesreća umeren, što znači da kod ove dve vrste nepogode postoji potreba za preduzimanjem koraka za smanjenje rizika.
Jedinstveni sistem spasavanja i zaštite znači da se planiraju i budžetiraju sve aktivnosti i postupci. Potrebno je osposobljavanje ljudi u nadležnim službama, njihova obuka, praćenje međunarodnih standarda i saradnja sa snagama zaštite iz inostranstva. Tu se misli i na zajedničke vežbe sa ovim partnerima, navodi se u Studiji.
Predlaže se i nabavka odgovarajuće literature kojom bi se uticalo na svest stanovništva o potrebi prevencije. U školama i vrtićima potrebno je uvesti određeni broj časova za edukaciju u oblasti vanrednih situacija. Ukazuje se i na važnost izrade Plana zaštite i spasavanja grada Kragujevca u ovoj Studiji, kao i na značaj angažovanja volontera i određivanje odgovornih lica u preduzećima i ostalim pravnoim licima.
Iako u pojedinim momentima ovaj obimni dokument deluje kao antiutopija kakve gledamo u filmovima katastrofe, treba reći da je to veoma studiozan i ozbiljan naučno zasnovan dokument koji se piše pre svega da bi bio provera spremnosti lokalnih organa vlasti za suprotstavljanje elementarnim nepogodama, prevenciju i borbu za saniranje posledica, gde građani treba da imaju svoje važno mesto putem edukacije i vežbi.
POTRESI IZ PROŠLOSTI
U knjizi istoričara Boriše Radovanovića „Stari Kragujevac” jedno poglavlje posvećeno je velikim zemljotresima koji su uzdrmali grad u prošlosti. Prvi teži potres koji se pominje je onaj od 15. jula 1893. godine, tačno u osam časova i 30 minuta, koji je došao „od juga” i bio slabijeg intenziteta.
U toku iste godine desila su se još tri zemljotresa. Prvo 27. avgusta u 1,30 časova, kada se uznemirio ceo grad zbog jakog potresa. Drugi jak zemljotres sa tutnjavom osetio se 22. novembra, a 8. decembra u 1,30 časova zemljotres je pratila tutnjava i ljuljanje.
Velika šteta bila je na starim objektima, piše u knjizi.
Tokom 1894. godine bila su dva potresa. Prvi 4. marta u tri časa kada se najpre čula podzemna tutnjava koja je trajala nekoliko sekundi, a zatim potres koji je uznemirio stanovništvo. Drugi 23. marta 24 minuta posle ponoći kome je prethodila tutnjava koja se čula nekoliko sekundi. Od potresa je bilo oštećeno nekoliko zgrada.
Razornih zemljotresa bilo je u varoši nekoliko. Prvi se dogodio 15. maja 1927. godine tačno u tri časa i 47 minuta i 29 sekundi.
Zemljotres je bio jačine osam stepeni i trajao je 10 sekundi. Prouzrokovao je veliku materijalnu štetu. Bilo je oštećeno dve trećine zgrada, a napukao je i novi dimnjak fabrike oružja. Od potresa oštećena je Vojna bolnica i zgrada Županije. Plafoni su pali na zgradama kafane „Moskva” i Železničke stanice, piše Radovanocvić.
Oktobra 1940. godine osetio se u Kragujevcu zemljotres u dva časa i 40 minuta. Trajao je 10 sekundi. Još jedan katastrofalan zemljotres desio se 10 jula 1942. godine tačno u 19 časova i 10 minuta. Epicentar jačine sedam stepeni bio je na liniji Kragujevac – Rača. Potres je mnogo uznemirio žitelje varoši jer je bio praćen tutnjavom i pucanjem zidova. Sa nekoliko zgrada pali su dimnjaci, a bilo je i oštećenih zgrada, navodi se u knjizi Radovanovića.
autor Miloš Pantić
Tekst je nastao u okviru projekta “Za redovno informisanje u vanrednim situacijama: Informacije pre svega” koji sprovodi udruženje Res Publika. Ovaj projekat je dobio podršku projekta Vlade Švajcarske „Zajedno za aktivno građansko društvo – ACT”, koji sprovode Helvetas Swiss Intercooperation i Građanske inicijative. Mišljenje koje je izneto u ovom tekstu je mišljenje autora i ne predstavlja nužno i mišljenje Vlade Švajcarske, Helvetasa ili Građanskih inicijativa.