Žeton-novinari, lokalni novinarčići u pokušaju, mrzitelji predsednika Aleksandra Vučića i Srpske napredne stranke, samo su neke od uvreda kojima su predstavnici vlasti nazivali novinare u Kragujevcu.
Ove direktne uvrede često su praćene suptilnijim opisima da su “soroševci”, da rade po projektnom zadatku ili za hrpu dolara koji im stižu iz inostranstva.
I dok ovakvi epiteti provejavaju u saopštenjima i obraćanjima političara na vlasti, bivši gradonačelnik Radomir Nikolić je način ophođenja prema novinarima podigao na viši nivo.
On je tokom svog mandata za većinu novinara u Kragujevcu rekao da su žeton-novinari. Tu se nije zaustavio, već je uživo u emisiji na Radio televiziji Kragujevac detaljno objasnio šta tačno znači ovaj izraz koji je sam skovao i prvi put upotrebio.
Po rečima Nikolića, žeton-novinari su ”nazovi novinari koji očekuju da im date neki dinar, kako bi o vama pisali lepo, a da bi vas izazvali, onda pišu loše o vama. Što vi manje reagujete, to oni lošije pišu i čekaju da počnete da im dajete novac”.
Posle ovokvog nastupa Nikolića, ovaj vid ophođenja prema novinarima, koji obavljaju delatnost od javnog značaja, postao je uobičajan među političarima u Kragujevcu.
Poslednji primer imali smo pre dva meseca kada je Gradski odbor Srpske napredne stranke etiketirao novinare koji su izveštavali o organizovanom odlasku na obeležavanje Dana sećanja na žrtve “Oluje”.
Jovanka Nikolić, odgovorna urednica portala Glas Šumadije, koji je izveštavao o velikom broju autobusa koji su se tog dana okupili kod Hale Jezero, objašnjava da je lokalni odbor Srpske napredne stranke vrlo neprimereno reagovao na taj tekst.
– Nazvali su nas lokalnim novinarčićima koji fingiraju ankete. Čak su nas optužili da smo sve to izmislili, iako su i prolaznici mogli da vide kolonu autobusa. Kragujevac je specifičan grad, mi nemamo otvorene pretnje prema novinarima, već se ide na tu vrstu verbalnog pritiska. Ipak, naše je da radimo kako mislimo da treba, a ako oni misle da treba da se svađaju sa novinarima i da im to donosi određene političke poene, onda je to njihov izbor, zaključuje Nikolić.
Ona objašnjava da na redakciju Glasa Šumadije takvo etiketiranje uopšte nije uticalo i da im je važnije da im veruju građani, koji im se stalno obraćaju kada imaju neki problem.
U ovakvom ophođenju vlasti prema novinarima, Nikolić vidi, pre svega, želju da se lokalni političari dodvore “jednoj glavi” u Beogradu, predsedniku Vučiću, kao i onoj populaciji koju smatraju svojim biračima i koja razume taj rečnik.
– Mislim da im omalovažavanje novinara uopšte nije glavni cilj, već samo sredstvo da se dodvore stranci i onima koji za njih glasaju, kaže Nikolić.
Omalovažavanje novinara i njihovog rada ne iznenađujed dugogodišnjeg urednika Kragujevačkih novina Miroslava Jovanovića jer se, kaže, oni ugledaju na svog vrhovnog vođu, a znamo kako on komunicira sa novinarima koji mu nisu po volji, kako izbegava i izvrće pitanja.
– To je nešto sa čime novinari već dugo žive. Teško je oguglati na sve to, shvatiti kao da je normalno, jer nije normalno. Nikome nije prijatno, iz bilo koje profesije da dolazi, da ga na taj način oslovljavaju, ali smo mi izgleda navikli da to ne primamo previše srcu. Vidimo da je to sastavni deo njihove opšte, a pre svega političke kulture, objašnjava Jovanović.
Za mlade novinare koji tek ulaze u profesuju, smatra, takav način ophođenja može da predstavlja problem, jer ako radi odgovoran, društveni posao očekuje da će bar biti pristojno uvažavan zbog toga.
Praksa je, ipak, pokazala drugačije, pa Jovanović zna i neke mlađe kolege koji su zbog takvog ophođenja razmišljali da odu iz novinarstva i pronađu posao u drugoj branši.
– Sve je to individualna stvar. Pitanje je koliko neko može da prepozna pravi cilj takvog ophođenja i da u sebi stvari odbrambene mehanizme, da jednostavno ide napred po principu psi laju, karavani prolaze, objašnjava naš sagovornik.
On se novinarstvom bavio i za vreme Miloševića I, kaže, da su tada političari koristili drugačiju taktiku. Uglavnom su novinare i redakcije zatrpavali neosnovanim tužbama. Sigurno nije bilo prijatno novinaru, ističe, da se protiv njega vodi nekoliko postupaka, ali ipak, smatra sada živimo u surovijim vremenima.
– I dalje živimo u Miloševićevom sistemu, samo su se promenile metode i modeli pritiska na ljude. Tada smo, iako je bilo mnogo tužbi, mogli bar da očekujemo da će sistem i institucije da nas zaštite, sada su to direktni napadi. Što bi u fudbalu rekli “idu đonom” na novinare. Druga taktika je da nas potpuno ignorišu i ne daju nam izjave i zvanične informacije i onda ne možemo adekvatno da radimo svoj posao, kaže Jovanović.
Slično stanovište deli i izvršni direktor Biroa za društvena istraživanja BIRODI Zoran Gavrilović. Po njegovim rečima, položaj lokalnih medija je u velikoj meri teži od onih u Beogradu, Novom Sadu i Nišu.
– Zavisnost medija od lokalne samouprave i lokalnih preduzeća je značajno veća i to stvara svojevrsnu autocenzuru kada su u pitanju teme koje mogu da dovedu do odmazde, ne samo prema novinarima, nego i prema čitavoj redakciji. Sa druge strane, spremnost da se novinar ili redakcija zaštite i podrže je značajno mala, kaže Gavrilović.
On objašnjava da je glavni razlog zbog koga se političari tako ophode prema novinarima urušena javnost i odsustvo kažnjivosti političara koji vrše verbalno ili fizičko nasilje. Oni su nekažnjeni, kako od strane pravosudnih organa, tako i od javnosti na izborima.
– Rezultat nekažnjavanja bahatosti je auto(cenzura) novinara koja urušava profesionalno izveštavanje, odnosno zaobilaženje tema i aktera koje novinare mogu dovesti u nezgodnu situaciju. Na taj način teme od javnog značaja ostaju po stani i van medija što je i cilj zastraživanja i vređanja novinara, zaključuje Gavrilović.
Autocenzura u medijima stvara autocenzuru i kod publike, pa tako prema istraživanju BIRODI-a polovina građana Srbije smatra da nije pametno javno govoriti ono što misle. To je indikator za urušavanje javnosti što je i glavni cilj političara koji ne žele javnost koja kontroliše njihov rad.
autorka Violeta Glišić
Ovaj tekst je proizveden uz finansijsku podršku Evropske unije. Njegov sadržaj je isključiva odgovornost udruženja Res Publika i ne odražava nužno stavove Evropske unije.
Projekat “Za veću bezbednost novinara lokalnih medija” podržan je u okviru programa podrške „Safejournalists.net“.