Udruženje Res Publika gradskoj upravi predlaže da naredne godine izdvoji više novca za zaštitu javnog interesa u informisanju, radi povećanja kvaliteta i raznovrsnosti medijskih sadržaja koji se sufinansiraju iz gradskog budžeta. Istovremeno, nadležne još jednom pozivamo da preispitaju opravdanost i svrsishodnost subvencija koje su opredeljene za Radio- televiziju Kragujevac, jer je takav način finansiranja u suprotnosti sa Zakonom o javnom informisanju i medijima.
Res Publika je u okviru javne rasprave o Nacrtu budžeta grada Kragujevca za 2023. godinu uputila zvaničan predlog da se sredstva namenjena za sufinansiranje medijskih projekata, planirana u iznosu od 10 miliona dinara, uvećaju na 15 miliona. Praksa iz prethodne dve godine ukazuje da se interesovanje za učešće u javnom konkursu povećava, ali novac koji se dodeljuje nije dovoljan za proizvodnju kvalitetnih medijskih sadržaja. Za većinu odobrenih projekata opredeljeno je između 200.000 i 400.000 dinara, odnosno nešto više od 40% sredstava koja su im bila neophodna za kreiranje tekstova i emisija. Više učesnika u konkursu i konkurencija među njima su poželjni, jer bi trebalo da vode povećanju pluralizma i kvaliteta sadržaja koji se nudi građanima i građankama Кragujevca. Međutim, mali budžet za koji konkuriše veliki broj pravnih lica, kao i relativno mali iznosi za projekte koji traju i više od šest meseci, deluju demotivišuće i odvraćaju učesnike da predlože složenije i kvalitetnije projekte koji podrazumevaju skuplju produkciju. Imajući u vidu zakonsku obavezu lokalne samouprave da se stara o ostvarivanju javnog interesa u informisanju „podstičući raznovrsnost medijskih sadržaja, slobodu izražavanja ideja i mišljenja, slobodan razvoj nezavisnih i profesionalnih medija“, smatramo da je neophodno staviti na raspolaganje više novca i tako učesnike u konkursu ohrabriti da predlažu kvalitetne sadržaje.
Verujemo da je ovaj zahtev realan, imajući u vidu da će budžet za narednu godinu biti veći u odnosu na 2022, kao i da lokalna samouprava očekuje rast prihoda od poreza na zarade i imovinu. Takođe, smatramo da bi veći iznos sredstava za projektno sufinansiranje medija bio korak u dobrom pravcu, s obzirom na to da je lokalna samouprava godinama ignorisala zakonsku obavezu da raspiše medijski konkurs, što je doprinelo devastaciji lokalnih glasila i ugrozilo pravo Kragujevčana i Kragujevčanki da budu kvalitetno informisani.
Res Publika istovremeno od gradske uprave zahteva da preispita iznos subvencija koje će naredne godini biti dodeljene Radio- televiziji Kragujevac, a koje će prema rečima Nenada Stanišića, člana Gardskog veća za finasije, ostati na rekordnom nivou od 60 miliona dinara, koliko je za tu medijsku kuću izdvojeno i ove godine. Podsećamo da je ovakav način finansiranja u suprotnosti sa Zakonom o javnom informisanju i medijima, kao i sa instrukcijom nadležnog ministarstva da „prilikom planiranja sredstava za subvencije i njihovih namena posebno treba imati u vidu sve propise koji se tiču državne pomoći“. Pored toga, planirani iznos subvencija za Radio- televiziju Kragujevac nije u skladu sa planovima iznetim u Programu poslovanja te medijske kuće, koji podrazumevaju „značajno smanjenje zavisnosti od subvencija osnivača“.
Napominjemo da je Zakonom predviđeno da se novac građana troši isključivo na proizvodnju medijskih sadržaja od javnog interesa, odnosno na unapređenje informisanja, a ne na tekuće poslovanje medija, tj. materijalne, troškove proizvodnih usluga, amortizacije, reprezentacije i plate zaposlenih. Ukazujemo da je rashod za zarade u ovoj godini povećan, što je prema podacima iz Plana poslovanja za 2022, rukovodstvo RTK dovelo do najviše neto plate od 154.440,00 dinara. Poređenja radi gradonačelnik Kragujevca, kao i direktori javnih i javno-komunalnih preduzeća, koja su daleko manje zavisna od subvencija, nego što je to slučaj sa RTK, imaju niže zarade, dok je u sličnom rangu jedino plata predsednika Republike Srbije.
Zbog toga na gradsku upravu apelujemo da još jednom razmotri na koji način i za koje namene se troši novac kojim građani Kragujevca pune gradski budžet i da finansiranje medija planira isključivo u skladu sa Zakonom o javnom informisanju.