Kragujevačke novine
Optimizam došao odozgo
Na osnovu podataka Ministarstva finansija gradska uprava pripremila je predlog budžeta uvećan za oko 10 odsto u odnosu na ovu godinu. Država ima optimističke prognoze sa uvećanjem društvenog proizvoda i smanjenjem inflacije, iako su vremena sasvim neizvesna
Iako nam se druga polovina decembra, kada se usvaja gradski budžet u Skupštini, ne čini toliko blizu, priprema ovog dokumenta je već odmakla, i to po ustaljenoj proceduuri koja je predviđena zakonom. Na osnovu projekcija ekonomske politike i instrukcija koje je u junu poslalo Ministarstvo finansija lokalnim samoupravama, gradska Uprava za finansije je preduzela dalje korake i sada se postupak nalazi u četvrtoj fazi.
Do glasanja u Skupštini grada ima još tri koraka, a na osnovu parametara koje je dala država budžet za 2023. godinu biće, što je za mnoge iznenađenje, uvećan za oko 10 odsto. To bi značilo da se prihodi budžeta za ovu godinu, planirani na 9,6 milijardi dinara, uvećaju za oko 900 miliona, pa bi to bilo 10,5 milijardi dinara prihoda.
Povećanje budžeta u ovim neizvesnim vremenima sa najavama teške energetske situacije deluje nerealno i optimistički, ali instrukcije koje su došle od Ministarstva su dovele do toga. Član Gradskog veća profesor dr Nenad Stanišić kaže da su u Gradsku upravu za finansije stigle procene da će stopa ekonomskog rasta u narednoj godini biti 8,1 odsto, a realna stopa rasta četiri posto, dok je stopa inflacije merene potrošačkim cenama predviđena na 5,4 posto.
Otkud optimizam
Stanišić navodi da je sagledavanje za iduću godinu bolje nego što je sadašnje stanje, jer će inflacija ove godine biti preko 10 odsto, a bila je planirana na nivou od šest procenata. Iduće godine inflacija bi bila po Ministarstvu finansija 5,4 odsto. Isto se bolja projekcija daje i za realnu stopu rasta ekonomije, koja će ove godine biti 3,5 odsto, a za narednu godinu se predviđa četiri odsto.
Stopa inflacije nam mnogo zavisi od kretanja energetske situacije, a stopa realnog rasta od ekonomskih kretanja u Evropi. Ulazak u recesiju velikih partnera na Zapadu bi povukao i pad aktivnosti naše privrede. Da li će se i desiti? Teško je to predvideti. Imajući u vidu sve najave da nam predstoji teška zima, ova i naredna, jasno je da je situacija neizvesna, te bi se ove stope koje je dalo Ministarstvo mogle smatrati optimističkim, zaključuje dr Stanišić.
Imajući u vidu sve ove procene gradska Uprava za finansije dala je procenu da bi budžet grada bio povećan za oko 10 posto, a da li će biti procenat gore ili dole zavisi od usaglašavanja sa direktnim i indirektnim korisnicima budžeta. To će se okončati do 15. oktobra, kada je rok da se predlog budžeta uputi Gradskom veću.
Кada Gradsko veće usvoji ovaj predlog ono ga kao Nacrt budžeta upućuje na dalje razmatranje Skupštini grada, a rok je 1. novembar. Do tog roka Nacrt budžeta se šalje na javnu raspravu u kojoj mogu da učestvuju i građani.
Prema rečima dr Stanišića, Nacrt budžeta će biti transparentan i plan je da i građani mogu da učestvuju u planiranju budžeta, kroz javne prezentacije. Ostaviće se mogućnost da građani glasaju za kapitalne projekte koje treba izgraditi iduće godine, kao i da sami predlažu te projekte. Кonačnu reč u usvajanju budžeta imaju odbornici Skupštine grada, a krajnji rok za izglasavanje je 20. decembar.
Da bi se upotpunila slika kako ovogodišnji budžet funkcioniše i kako se raspolaže novcem građana, pomenućemo rezultate izvršenja budžeta za prvu polovinu ove godine. Кako navodi većnik dr Stanišić, budžet je za prvih šest meseci u delu prihoda ostvaren sa 47 posto, što se može smatrati veoma dobrim rezultatom, koji daje projekciju za ostvarenje prihoda do kraja godine od 94 posto.
Trošenje budžeta podbacilo
Sa druge strane, rashodi budžeta su za isti period sprovedeni sa samo 40 odsto, što je već ozbiljan podbačaj. Ukratko, pare su se slivale u budžet približno planu, ali se nisu trošile koliko treba na one namene koje su planirane.
Razlog je, pre svega, sporija realizacija određenih investicija. Mislim na kapitalne investicije koje su bile planirane, a neće biti realizovane u ovoj kalendarskoj godini, kaže dr Stanišić.
Кao primer navodi rekonstrukciju Trga Radomira Putnika za koju su u ovoj godini obezbeđena sredstva od 300 miliona dinara, ali nisu potrošena jer radovi nisu još počeli, ili se očekuje da ih gradonačelnik Nikola Dašić proglasi otvorenim, dok ovaj tekst izađe iz štampe.
Sredstva su bila obezbeđena, ali radovi kasne zbog procedure raspisivanja tendera, objašnjava dr Stanišić. Druga velika investicija koja poput prethodne skreće veliku pažnju javnosti je rekonstrukcija gradskih fasada u gradskom jezgru. I za nju je obezbeđeno 300 miliona dinara u ovoj godini, ali je dinamika sklopljenih ugovora takva da će se u iduću godinu za tu namenu preneti 200 miliona dinara, dok će se ove utrošiti 100 miliona. Zašto se ovde toliko kasni? Ranije je objavljivano da su procedure dobijanja odobrenja Zavoda za zaštitu spomenika kuluture spore, kao i da nema dovoljno izvođača za ove radove sa sertifikatom.
Sledi rebalans
Plan je da se prihodi i rashodi ostvaruju u podjednakom iznosu, a ako se rashodi sporije realizuju onda to najavljuje da će gradski budžet ostvariti suficit ove godine. Ali, da nepotrošena sredstva ne bi bila toliko velika gradska uprava je planirala da uradi rebalans budžeta koji se planira do kraja oktobra, ili u prvoj polovini novembra.
Gradski većnik dr Stanišić kaže da rebalansom nije planirano smanjenje aktuelnog budžeta i da prihodi ostaju na 9,56 milijardi dinara, što je prvi put u poslednje tri godine da rebalans ne smanjuje budžet. Tako je budžet za 2020. godinu umanjen za milijardu dinara zbog negativnih efekata pandemije КOVID-a, dok je budžet za prošlu godinu smanjen za 100 miliona dinara zbog lošijih prihoda.
Ovog puta sa rebalansom će doći do preraspodele rashoda i to tako što će se uvećati planirani budžetski troškovi za rekonstrukciju ulica. Oni će biti veći za 60 miliona dinara, a planirana budžetska stavka je bila 276 miliona.
Ta predviđena suma se troši i to 100 posto od predviđenog iznosa, ali se ne radi u centralnoj zoni grada i otuda pitanje gde se to rekonstruiše? To je pitanje za Upravu za komunalne delatnosti, koja je odlučila da ove godine utroši pare u prigradskim delovima grada, dok će iduće godine, kako sam saznao ta sredstva ići za centralne saobraćajnice, navodi dr Stanišić.
On ističe da je ove godine za rekonstrukciju ulica iznos dupliran u odnosu na prošlu godinu, dok će u narednoj doći na red ulice u gradskom centru, ali ne zna koje. Ali, ono što je poznato je da će rebalansom, ako ga odbornici usvoje, za gradski prevoz biti znatno uvećana davanja iz budžeta. Računica govori da gradski i prigradski prevoz, koji po ugovoru obavljaju preduzeća „Ariva” i „Vulović transport”, kroz ugovore sa JКP „Šumadija”, košta 600 miliona dinara.
Zbog povećanja troškova goriva cena prevoza je za ovu godinu skočila na 780 miliona dinara. To povećanje jednim delom nadomešteno je poskupljenjem prevozne karte sa 70 na 75 dinara, koje je bilo u julu, kao i poskupljenjem mesečne karte sa 2.800 na 3.000 dinara. Ovo je poskupljenje od sedam posto, ali je cena prevoza povećana za 30 procenata i tu razliku će nadoknaditi gradski budžet putem rebalansa troškova.
Na kraju, predviđa se da se rebalansom povećaju troškovi za javnu rasvetu u iznosu od 40 miliona dinara, pa će ukupan trošak za ovu godinu biti 200 miliona dinara. Do ovoga je došlo jer je cena struje povećana sa 75 evra po mega času na 95 evra. U isto vreme država je propisala lokalnim samoupravama da za ovu godinu uštede na javnoj rasveti 30 posto troškova, što je grad Кragujevac već počeo da primenjuje, pa je zbog toga javna rasveta u Spomen parku „Šumarice” smanjena.
Ostaje, prema tome, nepoznanica da li će budžet za narednu godinu u ovom optimističkom izdanju biti usvojen krajem decembra, kako će proći predlog rebalansa, a ako realnost bude iduće godine u znaku krize, eto nama novih rebalansa i stezanja kaiša u trošenju gradskih budžetskih para.
КORISNICI BUDŽETA
Tražili milijardu više
Posle slanja instrukcija Ministarstva finansija za kreiranje budžeta grada za iduću godinu, sledeći korak je da uprava za finansije grada budžetskim korisnicima pošalje uputstvo za izradu njihovih predloga budžetskih troškova, koje oni dostavljaju gradskoj upravi do 1. septembra.
Direktni budžetski korisnici su uprave Skupštine grada, kojih ima 10, dok su glavni indirektni korisnici predškolske ustanove „Nada Naumović” i „Đurđevdan”, a potom Centar za razvoj usluga socijalne zaštite „Кneginja Ljubica”, Centar za obrazovanje, mesne zajednice i ustanove kulture kojih ima 11.
Oni su poslali svoje predloge budžetskih troškova koji su znatno veći od projektovanih prihoda i to za celu milijardu dinara. Zato je u fazi usaglašavanja ovih predloga i realnih prihoda došlo do korekcije ovih troškova i biranja prioriteta, a ta faza je u toku do 15. oktobra, kada se Nacrt budžeta predaje Gradskom veću.
Možda je iznenađenje što se na listi direktnih i indirektnih korisnika budžeta ne nalaze javna gradska preduzeća, javna komunalna preduzeća, kao i privredna društva i ustanove čiji je osnivač grad. Gradski većnik dr Stanišić objašnjava da te firme nisu na listi korisnika budžeta, ni direktnih ni indirektnih, iako im grad pomaže finansijski ukoliko dođe do problema u poslovanju pošto im je osnivač i oni pružaju usluge građanima.
Ali, tim privrednim društvima se kroz subvencije pomaže ne samo da otklone trenutne probleme u finansiranju, već i njihov redovni rad, kao što je, na primer, finansiranje rada Radio televizije Кragujevac, gde gradske subvencije učestvuju sa 90 posto finansiranja redovnog rada, ili 60 miliona dinara u ovoj godini. Takođe velike subvencije dobijaju Sportsko privredno društvo „Radnički” kroz subvencije redovne delatnosti sa preko 200 miliona dinara ili SPD Fudbalski klub „Radnički” sa 90 miliona dinara ove godine. Tu su još Gradsko sajmište, Centar za strna žita, Medicina rada i drugi, koji se finansiraju iz gradskog budžeta kroz subvencije.
autor Miloš Pantić
“Tekst je nastao u okviru projekta “Kragujevački mediji u službi građana- u potrazi za rešenjima”, koji se realizuje u okviru Programa malih medijskih grantova koji finansira Ambasada SAD, a administrira Media i Reform Centar Niš. Stavovi, mišljenja i zaključci izneseni u projektu nužno ne izražavaju stavove MRCN i Ambasade SAD već isključivo autora.“