Kragujevačke novine
Više para za manjine i verske zajednice
Izuzev povećanja izdvajanja za savete nacionalnih manjina za pet miliona dinara i verske zajednice za četiri i po miliona, davanja za ostale NVO i udruženja građana su približno ista kao lane.
Ove godine iz budžeta grada Kragujevca biće izdvojeno 133,5 miliona dinara za finansiranje ili sufinansiranje programa i projekata udruženja i organizacija, po javnim konkursima. Pod udruženjima se podrazumevaju neprofitne organizacije ili, kako se najčešće nazivaju, nevladine organizacije ili skraćeno NVO.
Važno je istaći da se NVO budžetskim novcem finansiraju isključivo preko javnih konkursa i to na osnovu priloženih programa ili projekata. Za budžet grada koji je veoma zadužen, u velikim kreditima, suma od 135 miliona dinara je velika, a sa druge strane, postojanje jakog nevladinog sektora govori o stepenu razvoja demokratije u jednoj sredini.
Pojedinačno gledano, pak, iznosi koji se dodeljuju organizacijama u najvećem broju slučajeva su mali, manji nego u gradovima približne veličine. Izuzev izdvajanja za udruženja u oblasti sporta i kulture, koja su dobila oko 60 i oko 30 miliona dinara za svoje projekte, za ostale oblasti planirano je znatno manje, od pola miliona do 10 ili 13 miliona dinara ukupno, za sve pojedinačne projekte.
„Napredak” manjina i vera
Prema podacima koje smo dobili od načelnika Uprave za vanprivredu, Nikole Ribarića, ove godine sredstva za finansiranje NVO dodeljena su za oblasti koje su bile podržane i prošle godine, što znači da se nije pojavila ni jedna nova, niti je bilo koja otpala sa spiska.
Ako se poredi sa prošlom godinom, onda su najveće poboljšanje u finansijskom tretmanu gradskih vlasti dobili projekti NVO iz oblasti nacionalnih manjina i verskih zajednica. Ostali su dobili približno ista sredstava kao prošle godine, uz održavanje dominacije ulaganja u projekte iz oblasti sporta.
Spisak izdvajanja počinjemo programima i projektima NVO u oblasti privrede od 2,5 miliona dinara, kao i prethodne godine, kada je bilo finansirano pet programa i jedan projekat, dok su ove godine podržana dva programa.
Poljoprivreda i ruralni razvoj finansirani su sa 500.000 dinara za pet programa. Zaštita životne sredine dobila je 2,5 miliona, za pola miliona više nego protekle godne i to za 16 programa i projekata, dok su programi iz zdravstvene zaštite podržani sa 2 miliona dinara, isto kao lani. Socijalna i dečja zaštita sa svojim projektima dobila je 10 miliona dinara, za 1,6 miliona više nego 2021.
Za projekte iz oblasti razvoja kulture i informisanja izdvaja se ove godine 40 miliona dinara, isto kao prethodne, s tim što je za informisanje uloženo 9,5 miliona dinara, a ostalo je namenjeno za kulturne programe. Sledi najveće izdvajanje naslovljeno kao „podrška lokalnim sportskim organizacijama, udruženjima i savezima” od 61 milion dinara za finansiranje godišnjih programa, za šta se daje 58 miliona i posebnih programa gde je ulaganje 3 miliona dinara. Sve skupa, u zbiru to iznosi 5 miliona dinara manje nego lane.
Za programe omladinske politike izdvojeno je dva miliona dinara, kao i prošle godine, dok je za funkcionisanje saveta nacionalnih manjina obezbeđeno 13 miliona, pet više nego prošle godine. Za verske zajednice finansiraju se projekti od 11,5 miliona dinara, što je 4,5 miliona više nego 2021, a za projekte od javnog interesa za grad 1,5 miliona dinara, pola miliona više nego lane.
U Upravi za vanprivredu nam pojašnjavaju da se iza ove stavke kriju projekti NVO u oblasti rodne ravnopravnosti, podsticanja nataliteta i slične teme od javnog značaja.
Za informisanje – nepotrošeno
Prema rečima načelnika Ribarića, grad Кragujevac je 2020. godine dobio priznanje od Vlade Srbije kao primer dobre prakse u saradnji sa nevladinim sektorom. Pored pohvale, grad je dobio i novčanu nagradu od četiri miliona dinara. Ribarić ističe da je kragujevačka lokalna uprava jedina koja je pre raspisivanja konkursa za finansiranje programa i projekata NVO sprovela javnu raspravu, gde su građani iz ovih organizacija mogli da kažu šta misle o ovoj temi. U svaku komisiju koja odlučuje o raspodeli sredstava uključen je po jedan građanin, učesnik javne rasprave, a ostalo su ljudi iz uprava i gradskih vlasti.
Međutim, u udruženju Res Publika koje je pre par meseci predstavilo nalaze svog istraživanja o prilikama za učešće građana u odlučivanju i transparentnosti rada gradske uprave u Кragujevcu, kažu da su ove javne rasprave nefunkcionalne i nesvrsishodne i da u njima obično učestvuje mali broj organizacija koje lokalna samouprava poziva na ove događaje, a koje su najčešće i dobitnici sredstava na gradskim konkursima. Naime, podaci do kojh je Res Publika došla na osnovu Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja pokazali su da je u 14 analiziranih javnih rasprava o prioritetnim temama, sprovedenih tokom 2021, učestvovalo od jednog do 10 udruženja, a da pisanih predloga najčešće nema, odnosno da tokom ostavljenog perioda pristignu sugestije najviše dve organizacije. Slaba informisanost, unapred propisani prioriteti i veoma kratak rok za dostavljanje predloga i sugestija, prepreka su za veće učešće zainteresovanih organizacija i grupa koje štite javni interes u različitim oblastima, navode u Res Publici.
Gradska uprava kontroliše da li je projekat za koji su odobrena sredstva uspešno realizovan i ako nije traži se odgovornost od NVO koja je primila sredstva. Ako dođe do nenamenske upotrebe novca, od organizacije ili udruženja se zahteva da vrati iznos koji je dobijen, što je regulisano ugovorom. Ima i mogućnosti žalbe za one organizacije koje su nezadovoljne iznosom dobijenih sredstava ili načinom vrednovanja projekta. Ta mogućnost se malo koristi u praksi, potvrđuju u Upravi za vanprivredu.
Zaposlenima koji se bave dodelom i praćenjem sredstava, od ovogodišnjih projekata najviše se dopadaju oni u oblasti zaštite životne sredine, kao što su istraživanje biodiverziteta Spomen parka Šumarice ili ispitivanje i firmiranje karte flore i faune Jezera Šumarice. Načelniku Ribariću posebno je po svom kvalitetu skrenuo pažnju projekat iz socijalne zaštite, koji omogućuje angažovanje tumača za znakovni jezik gluvonemim osobama kada moraju da obave pregled kod lekara.
Da li se za neke oblasti izdvaja previše novca, s obzirom na to da je poznato da je budžet grada Кragujevca prezadužen, dok se za druge, kao što je informisanje, izdvaja manje kada se uporedi sa drugim gradovima i opštinama slične veličine? Načelnik Nikola Ribarić kaže da on ne zna da li je budžet prezadužen, jer to nije njegova oblast odgovornosti, ali zna da se finansiraju programi koji su dobili opštu podršku na javnim raspravama i za koje je uverenje da će doneti najveći benefit gradu, jer je reč o projektima od interesa za sve građane.
Ako neko smatra da se previše daje za nevladine organizacije, a sa druge strane se traži da bude jak sektor NVO, onda mi možemo da umanjimo sredstva za te projekte i preusmerimo pare za popravke škola i pobošanje uslova u njima, odgovara Ribarić.
Iz udruženja Res Publika napominju da se snaga, odnosno uticaj civilnog sektora u pojedinim oblastima nikako ne može procenjivati na osnovu izdvajanja grada za projektno sufinansiranje. Primera radi, treba navesti i da se udruženjima koja deluju u oblasti zaštite životne sredine za realizaciju veoma značajnih projekata za grad Кragujevac odobrava od 70.000 do najviše 300.000 dinara, što se nikako ne može nazvati velikim izdvajanjima. Sa druge strane, „pretnja“ načelnika Nikole Ribarića da grad može da smanji davanja za NVO i novac preusmeri za popravke škola, pokazatelj je velikog nerazumevanja uloge civilnog sektora u lokalnoj zajednici, ali otvara i pitanje da li se kragujevački budžet planira na osnovu konkretnih potreba i prioriteta ili je moguće diskreciono preraspodeljivati sredstva prema ličnim afinitetima. Takođe, Res Publika ukazuje da ovakve insinuacije (da popravke škola „trpe“ zbog finansiranja NVO) nanose štetu istinskim borcima za ljudska prava i zaštitu javnog interesa.
Istovremeno, koristimo ovu priliku da podsetimo da Кragujevčani i Кragujevčanke nikada nisu saznali zbog čega su tokom 2017. godine subvencije u korist Radio- televizije Кragujevac isplaćivane skidanjem sredstava opredeljnih za predškolsko, osnovno i srednje obrazovanje i vaspitanje, ističu u Res Publici.
Ali, pošto je primedba da su pojedine oblasti, poput sporta dobile dosta novca, u odnosu na druge, i da su za pojedine nove oblasti izdvojena solidna sredstva, podsećamo i na skromnih devet miliona dinara odvojenih za projekte iz oblasti medija. Ribarić kaže da je cifra od devet miliona možda za nekoga mala, ali da je bilo slabo interesovanje i da se malo dobrih projekata prijavilo na konkurs. Odobreno je finansiranje 18 projekata, a ostalo je još nepotrošenih sredstava.
Nema dovoljno interesovanja, a što se tiče kvaliteta, vidimo da je u ovoj godini on bolji nego u prošloj, ali nije zadovoljavajući, kaže Ribarić.
Кada je reč o oceni načelnika Ribarića da je interesovanje za medijski konkurs slabo i da nema dovoljno kvalitetnih projekata, iz Res Publike poručuju da je reč o, najblaže rečeno, licemernim i krajnje neprimerenim ocenama.
Načelnik Ribarić dobro zna da je lokalna medijska scena devastirana, pre svega, zato što punih šest godina grad Кragujevac nije finansirao javni interes u informisanju na način propisan zakonom. To je dovelo do gašenja pojedinih medija, borbe za opstanak i kadrovskog osipanja redakcija, zbog čega bi grad Кragujevac u narednom periodu trebalo da pokaže više dobre volje i spremnosti da pomogne da se stanje u sistemu javnog informisanja unapredi, navode u Res Publici.
Ipak, kada se uporede izdvajanja drugih gradova sa kojima bi Кragujevac da se poredi, onda je teško objasniti kako je Beograd u ovoj godini odvojio za medijske projekte 85 miliona dinara, Niš 69 miliona, dok je Кragujevac sa svojim izdvajanjima na nivou Opštine Svrljig.
autor Miloš Pantić
Ovaj tekst nastao je u okviru projekta “Medijsko sklonište Кragujevac – Lokalni mediji u službi zajednice” koji se realizuje u okviru Programa malih medijskih grantova koji finansira Ambasada SAD, a administrira Nezavisno udruženje novinara Srbije. Stavovi, mišljenja i zaključci izneseni u projektu nužno ne izražavaju stavove NUNS i Ambasade SAD već isključivo autora.