Aktivista Srđan Vukša oslobođen je optužbi da je tokom prošlogodišnjih protesta prekršio odredbe Zakona o javnom okupljanju. To je prva oslobađajuća presuda doneta po prekršajnim nalozima koji su stigli na adrese preko 1000 građana, koji su u 57 gradova učestvovali u protestima i blokadama. Građanima su stizali prekršajni nalozi zbog blokada saobraćaja, a nekolicini i za organizovanje neprijavljenih protesta.
Organizacije civilnog društva su ovaj talas prekršajnih prijava koje je Ministarstvo unutrašnjih poslova izdalo građanima ocenile kao sistemski napad režima na osnovna ljudska prava, pre svega na pravo na mirno okupljanje. Zbog toga su Komitet za zaštitu ljudskih prava Yucom, Građanske inicijative, Beogradski centar za bezbedonosnu politiku i Civilni odbor za zaštitu branitelja ljudskih prava i uzbunjivača organizovali zajedničku akciju pružanja besplatne pravne pomoći.
Rezultat udružene akcije je i ova oslobađajuća presuda koju Katarina Đukić, aktivistkinja Građanskih inicijativa, vidi kao prvu pobedu solidarnosti struke, organizacija civilnog društva i aktivista protiv institucionalne odmazde.
– Građanske inicijative su od početka ukazivale na to da masovno emitovanje prekršajnih prijava povodom protestnih blokada jeste sistemsko kršenje prava građana i zapravo odmazda režima usmerena protiv ljudi koji mirno protestuju. Oslobađajuće presude koje sada pristižu ohrabruju i vraćaju nadu da će sudovi ipak zaštititi prava građana u momentu kada su druge institucije i te kako spremne da ih ugroze, ističe Đukić.
Za aktivistkinju Yucom-a Milenu Vasić prekršajne prijave su apsolutno bile oblik pritiska na građane i gašenje aktivizma. Za nju oslobađajuće presude pokazuju da se očigledno nije radilo o postojanju jasnog pravnog osnova, već o tendencioznom zastrašivanju građana od strane države. U takvim slučajevima, objašnjava, najvažnije je da svi budemo solidarni.
– Aktivizam zahteva solidarnost. Ljudi se aktivizmom najčešće i bave da bi zaštitili javno dobro ili interes i svi moramo da budemo na istoj strani kada su takve stvari u pitanju. Yucom vrlo često i pruža besplatnu pravnu pomoć braniteljima i braniteljkama ljudskog prava upravo kao izraz te solidarnosti, jer ovo nije prvi talas prekršajnih prijava. Setimo se prijava zbog gađanja murala Ratka Mladića. To je isto tipičan primer gušenja građanskog aktivizma i slobode izražavanja. U takvim situacijama solidarnost nam je neophodna, ali i da delimo znanja i iskustva i pomažemo jedni drugima u oblastima kojima se bavimo, ističe Vasić.
Ona očekuje, budući da se u svim prekršajnim prijavama radi o sličnom činjeničnom stanju, da će i u drugim procesima zakon, koji je vrlo jasan, biti primenjen na isti način. Upozorava da postoji nešto što se zove slobodno sudijsko uverenje, ali i ono mora da se kreće u okviru zakona, pa Vasić očekuje da će i sve ostale presude biti oslobađajuće.
Da su njena očekivanja bila opravdana govori nam i najnoviji slučaj iz Kragujevca u kome je novinarka Ljupka Simović oslobođena odgovornosti da je tokom protesta prekršila odredbe Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima. Zanimljivo je da ona na protestima nije ni bila legitimisana, ali joj je prekršajna prijava ipak stigla na kućnu adresu, jer je policajac u civilu prepoznao iz škole.
Simović nije prihvatila prekršaj, već je zahtevala sudsko odlučivanje gde se u svojstvu svedoka našao i pomenuti policajac u civilu koji je obezbeđivao skup.
U presudi stoji da je njemu bilo naloženo da prepozna dve osobe sa protesta, ali je tokom svedočenja istakao da se optužena kretala trotoarom, a ne kolovozom i da ne može sa sigurnošću da kaže da li je ona blokirala saobraćaj. On je izjavio da je nije legitimisao, niti joj je prekršaj predočio.
Slično je i svedočenje njegove koleginice koja je izdala prekršajni nalog, koja je u sudu istakla da nije ni prisustvovala protestu, niti legitimisala Simović.
– Ne znam kojim metodama su se služili da utvrde kome da pošalju prijave. Jasno je da su želeli da izvrše pritisak na građane da odustanu od novih blokada. Ono što je najvažnije u celom slučaju je da je i Kragujevac relativno mali grad, ali zamislite kako je tek u nekom gradu sa 5 000 stanovnika. Ako se oni koriste tim metodama da te prepozna školski drug i da na osnovu toga dobiješ prekršajnu prijavu, ja da živim, na primer, u Rači, verovatno nikada više ne bih izašla na protest, objašnjava Simović.
Sa situacijom blokada u manjim mestima suočila se Marica Živanović Poljo, aktivistkinja neformalnog udruženja Neko brine za Levač.
– Veliki je strah bio kod ljudi i ogroman pritisak da ne izlaze na proteste. Imali smo situacije da je policija ljudima dolazila na vrata, zvali su ih telefonom i upozoravali da ne izlaze, pisali prijave. Nisu nam pretili, ali indirektno nam je saopšteno da nas prate, da znaju ko si, šta si, koga imaš u porodici. To za neke ljude može da bude neprijatno i mogu da odustanu. Međutim, kod većine izaziva revolt i pokazuje im da su u pravu, ističe naša sagovornica.
Živanović Poljo je dobila prekršajnu prijavu za organizovanje blokade u Rekovcu, a kako kaže, skup nije prijavila jer ne možete da prijavite blokiranje ulice. Do sada je bila na jednom ročištu, ali kako sudu nisu dostavljeni dokazi, ono je odloženo.
– Važno je što su donete prve oslobađajuće presude jer to ljudima daje dodatnu energiju i snagu za dalju borbu. Ne znam da li su u vlasti svesni da ljude koji se bore za nešto za šta smatraju da je od izuzetnog značaja, ništa neće pokolebati. Takve vrste pritiska su veoma neprimerene, naročito jer se ispostavilo da su razlozi zbog kojih su ljudi izašli na ulice i pokazali svoje nezadovoljstvo potpuno opravdani, zaključuje Živanović Poljo.
Građanskim inicijativama se do sada obratilo blizu 800 ljudi, a plaćeno je preko 250 prekršajnih prijava, posto se, po rečima Katarine Đukić, većina opredelila za sudsko odlučivanje. Ona ističe da su Građanske inicijative veoma ponosne na sistem koordinacije koji je napravljen u saradnji sa ostalim organizacijama civilnog društva, advokatima i aktivistima. Kroz kampanju “Sloboda se u Srbiji plaća” prikupljene su novčane donacije za plaćanje kazni građanima koji nisu bili u mogućnosti da ih plate.
Međutim, kako su se blokade i protesti nastavili, sve više građana se odlučilo da pravdu potraži na sudu, a besplatnu pravnu pomoć su im pružili advokati širom Srbije, uključujući i nikoliko iz Kragujevca. Sudske epiloge ovih prekršajnih prijava uskoro bi trebalo da vidimo.
autorka Violeta Glišić
“Tekst je napravljen uz finansijsku pomoć Evropske unije u okviru Programa Solidarno za prava svih – podrška braniteljima ljudskih prava u lokalnim sredinama 2021/2022. koji realizuje tim Solidarno za prava svih. Za njegovu sadržinu isključivo je odgovorno udruženje Res Publika i njegova sadržina nužno ne izražava stavove Evropske unije niti članova tima Solidarno za prava svih.“
