Kako pronaći posao, pitanje je od najvećeg interesa za mlade Kragujevčane, bar ako je suditi po projektima iz oblasti omladinske politike koji se finansiraju sredstvima iz budžeta grada. Podsticanje neformalnog obrazovanja, edukacije o preduzetništvu ili mogućnostima za zaposlenje, programi su koji uglavnom dobijaju podršku na gradskim konkursima.
I pojedini mladi Kragujevčani za Res Publiku potvrđuju da najčešće razmišljaju o trenutnim ili eventualno budućim egzistencijalnim problemima i često strahuju da neće moći da pronađu posao.
Stalno se govori o nepotizmu i o tome da možeš da se zaposliš “samo preko veze“. Oni koji nisu otišli, često traže posao u stranim kompanijama, preko interneta. Ja isto verujem da se tako više cene kvaliteti pojedinca- rekao je mladi Kragujevčanin u anketi.
Da mladi u četvrtom po veličini gradu u Srbiji dele identične izazove kao i njihovi vršnjaci u ostatku zemlje, ukazuju i rezultati KOMS-ovog „Alternativnog izvestaja o položaju mladih 2021”, u kom je nezaposlenost, kao i godinu dana ranije, prema mišljenju mladih ispitanika zavredila prvo mesto na listi najvećih problema u našem društvu.
Isto istraživanje Krovne organizacije mladih Srbije pokazuje da aktivizam nije tako popularan među mladima, pošto “oko 18% njih participira u društvu kroz udruženja, što je pad od 6% u odnosu na 2020. godinu”. Svoj društveni aktivizam mladi mahom ispoljavaju potpisivanjem različitih peticija i u znatno manjem procentu učešćem u protestima koji organizuju udruženja građana. Iako je tek 20% mladih bar nekada volontiralo, ohrabrujuće je što su njihovi glavni motivi aktivizam, želja da se pomogne sredini, kao i da se steknu nova poznanstva.
Međutim, činjenica je da se, bar kada je o Kragujevcu reč, civilni sektor slabo razvija na ovom polju. Zato je čak i kada pronađu posao, mladima često bitnije da rade na ličnom razvoju i napretku, nego da udruživanjem, kroz postojeće ili nove organizacije pokrenu neka od pitanja koja su u javnom interesu.
Grad Kragujevac svake godine sprovodi konkurs za finansiranje projekata u oblasti omladinske politike. Iz budžeta se izdvaja dva miliona dinara, a prošle godine podržano je 13 projekata, koji su se mahom odnosili na sticanje dodatnih veština u okviru potrage za poslom.
Osim toga, mladi mogu da konkurišu za budžetska sredstva koja se izdvajaju i za druge konkurse. Tako je na primer udruženje „Vibe“, koje organizuje popularni muzički festival i usmereno je ka mladima, dobilo novac na konkursu iz oblasti kulture, čak dva i po miliona dinara, a uz to su realizovali i radionicu o digitalnom marketingu koja je finansirana preko konkursa za omladinske politike.
Primer da mladi mogu da se bave svojim poslovima, a da uz to imaju i neki javni angažman je Omladinska organizacija Šumadije, koja je okupila inženjere koji su želeli da popularizuju svoju profesiju i da u isto vreme urade nešto korisno za svoju zajednicu. Tako su nastale solarne klupe i druga idejna rešenja studenata Fakulteta inženjerskih nauka.
Iza sebe imamo više od 10 realizovanih projekata, koje građani grada Kragujevca mogu da koriste. Možemo slobodno da kažemo da je naše iskustvo izvanredno i da bi svim organizacijama preporučili da se, takođe, uključe i konkurišu na različitim kokursima koji mogu da poboljšaju položaj mladih, kako u našem gradu, tako i šire, rekao je Nikola Kostić iz Omladinske organizacije Šumadije.
Naš sagovornik veruje da Kragujevac, ipak, nudi dobre prilike mladima, kao i da je obezbeđena potpuna otvorenost gradskih funkcionera za razgovor, kao i transparentnost kada je reč o konkursima.
Grad, međutim, trenutno nema strategiju za mlade, jer je stara istekla, a očekuje se da nova bude doneta na jesen. Ipak, nadležni kažu da se rukovode i nacionalnom strategijom, ali i da rade na istraživanjima koja treba da ukažu da prioritete.
Najveće potrebe mladih su unapređenje obrazovanja, sistema zapošljavanja, informisanja i bezbednosti i zdravlja, naravno. Kada govorimo o zapošljivosti, potrebna je međusektorska saradnja, što je i naš cilj, objasnio je Stefan Jovanović, pomoćnik gradonačelnika grada Kragujevca za omladinu i saradnju sa Univerzitetom.
Postoji i relativno nova grupa koja se zove Savet mladih, a koju je Gradska uprava osnovala kako bi mladi Kragujevčani i Kragujevčanke mogli da predstave svoje potrebe i ideje o tome kako da se njihov položaj unapredi.
Svi mladi su bili pozvani, a prijavilo se samo dvanaestoro njih koji su želeli da se uključe. Nije bilo nikakvih posebnih kriterijuma, bili smo otvoreni za mlade svih profesija, a čini mi se da taj prvi odziv nije bio dovoljan- smatra Jovanović.
Tu dolazimo do drugog problema koji se javlja među prioritetima, a reč je o nedovoljnoj informisanosti mladih.
Smatram da svaki mlad čovek treba da zna šta je javni interes i da je potrebno još da radimo na tome i na osnaživanju mladih, da znaju da mogu da urade nešto i za sebe i za druge i onda će i celo društvo biti uređenije. Ima još prostora na tom polju na kojem treba da se radi, ali se mi trudimo i da preko medija, ali i putem društvenih mreža, gde su mladi najčešće, informišemo što veći broj njih o svim mogućnostima- rekao je Jovanović.
Čini se da individualna potraga za poslom i ostvarenje ličnih ciljeva u potpunosti zaokupljaju pažnju mladih, dok udruživanje i rad u javnom interesu za dobrobit šire zajednice, mladi uglavnom ne vide kao mogućnost da pomognu i sebi i drugima. Iz istih razloga Krovna organizacija mladih Srbije preporučuje “kreiranje mera promocije aktivizma, kao i stvaranje ambijenta u kom se omogućava i podržava raznolik aktivizam mladih”.
U Kragujevcu, svakako, postoji potreba da se unapredi informisanje i izveštavanje o ovim pitanjima. Trebalo bi više raditi na tome da se pojasni dobrobit koju aktivizam može doneti i pojedincu i zajednici i značajniije promovisati sve akcije koje bi omogućile da se glas mladih bolje čuje i više uvaži.
autorka Bogdana Đusić