Ritam grada
Platnena pluća u centru Kragujevca, koje je udruženje “Res publika” postavilo kako bi se i na slikoviti način pokazao nivo zagađenja vazduha, za kratko vreme su pocrnela. Međutim činjenica da je kvalitet vazduha u našem gradu na veoma niskom nivou nije ni ranije bila tajna, posebno za žitelje naselja Pivara, koje se nalazi u neposrednoj blizini matične lokacije “Energetike”.
Već decenijama je “Energetika” jedan od najvećih zagađivača vazduha. Kotlovska postrojenja na ugalj, projektovana i puštena u rad pre više od pola veka, tek malo modernizovana filterima ugrađenim početkom ovog veka, uskoro bi trebalo da odu u istoriju.
Kako za Ritam grada navode u tom preduzeću oprema neophodna za prelazak na gas kao osnovni energent već je dopremljena, a povezivanje je u završnoj fazi.
“Postrojenje na matičnoj lokaciji je trenutno u fazi povezivanja kotlovskih jedinica odgovarajućim kolektorima. Najveći deo krupne opreme za kotlarnicu je isporučen na gradilište. Trenutno su u fazi i radovi na postavljanju ventilatora svežeg vazduha na odgovarajuće fundamente. Paralelno sa ovim izvode se radovi na rekonstrukciji – zameni glavnog parovoda novim toplovodom za šta su na gradilište već isporučene predizolovane cevi. Svi ostali izvori toplote u sistemu daljinskog grejanja od prošle grejne sezone već koriste gas kao ekološki prihvatljiv energent”, navodi Miroslav Petrašinović, direktor Direkcije pravnih i komercijalnih poslova.
Koliko košta celokupna investicija i ko je obezbedio novac?
“Ukupna vrednost projekta je 18 milona evra, od toga 15 miliona evra za modernizaciju kotlarnice na matičinoj lokaciji i tri miliona evra u drugoj tranši za sanaciju pepelišta. Novac je obezbedila Vlada republike Srbije na aproprijacijama Ministarstva za zaštitu životne sredine a preko aranžmana sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj”, navodi naš sagovornik.
On očekuje pozitivne efekte na životno okruženje, smanjenje nivoa zagađenosti vazduha, ali i veruje da će grejanje na gas biti i ekonosmki isplativije.
“Pozitivne promene na životnu sredinu grada Kragujevca biće višestruke. Modernizacijom sistema daljinskog grejanja za 70 odsto biće smanjena emisija CO2 čestica, smanjena emisija ugljenikovih oksida, potpuna eliminacija sumpora i PM čestica. Emisija azotovih oksida biće daleko niža od najstrožije propisanih ekoloških standarda, takođe ostvariće se i znatno veća zaštita zemljišta i podzemnih voda. Upotreba prirodnog gasa kao ekološki prihvatljivog energenta donosi smanjenje mnogih pratećih troškova u odnosu na drugu vrstu energenata. Podizanjem energetske efikasnosti kako samog toplotnog izvora i dela distributivne mreže kroz smanjenje energetskih gubitaka očekuju se pozitivni ekonomski efekti”, smatra Petrašinović.
Ipak, iako će nesumnjivo tome doprineti, promena načina na koji se greju Kragujevčani povezani na sistem daljinskog grejanja, aero zagađenje neće u potpunosti biti rešeno. Stručnjaci ističu da ostaje veliki broj individualnih ložišta, bez jasne državne strategije kako i tuj oblast učiniti ekolški prihvatljivijom, ali ekonomski održivom.
Takođe, u svetlu energetske krize u Evropi i svetu (zbog rata u Ukrajini i sankcija Rusiji) postoji i bojazan kako će se i po kojim cenama dopremati gas u Srbiju.
U “Energetici” ističu da je u ovom trenutku teško proceniti tok kretanja cene gasa na svetskom tržištu, ali su optimisti.
“Očekujemo da će Vlada republike Srbije obezbediti najbolju moguću cenu i dovoljne količine gasa za toplane u Srbiji”, navode u tom preduzeću.
Ekološki problem predstavlja i pepelište, odnosno deponija produkta sagorevanja uglja, koje se nalazi u krugu matične lokacije “Energetike”. Sanacija je, tvrde nadležni, takođe planirana.
“Studija sanacije pepelišta je završena i rezultati te studije ukazuju na to da se pepeo može koristiti kao materijal za izradu puteva”, kratko odgovaraju, bez jasnijih odrednica da li već ima zainteresovanih i na koji način bi se mogao sklopiti poslovni aranžman sa nekim od preduzeća iz oblasti niskogradnje..
Valjalo bi istaći i da se “Energetika” već godinima nalazi u takozvanom restrukturiranju. Ima li naznaka kada će taj postupak biti okončan i kakav status to preduzeće može da očekuje u budućnosti?
“Kragujevačka Eneregetika je organizovana kao privredno društvo sa ograničenom odgovornošću u vlasništvu države. Naše poslovanje opterećuju dugovi nastali u periodu dekomponovanja bivšeg privrednog društva “Zastava automobili”. U budućnosti se očekuje da naše privredno društvo bude pružalac komunalne usluge proizvodnje i distribucije toplotne energije u čijem sklopu funkcioniše i zatvoreni distributivni sistem za električnu energiju”, zaključuju u “Energetici”.
Među dugovanjima “Energetika” najznačajnije je potraživanje Elektro privrede Srbije. Krajem prošle godine na listi najvećih dužnika EPS-a kragujevačko preduzeže se nalazilo na trećem mestu, iza smederevske železare i “Resavice”, sa ukupnim dugom od dve milijarde dinara. U odnosu na prethodnu godinu taj dug je uvećan za oko 300 miliona dinara.
autor Nenad Živadinović
Ovaj tekst nastao je u okviru projekta “Medijsko sklonište Kragujevac – Lokalni mediji u službi zajednice” koji se realizuje u okviru Programa malih medijskih grantova koji finansira Ambasada SAD, a administrira Nezavisno udruženje novinara Srbije. Stavovi, mišljenja i zaključci izneseni u projektu nužno ne izražavaju stavove NUNS i Ambasade SAD već isključivo autora.