Informisanje i poverenje su ključni za veće učešće građana u donošenju odluka u lokalnoj samoupravi. To je glavni nalaz istraživanja koje je udruženje Res Publika sprovodlilo tokom prethodnih 12 meseci, u nameri da utvrdi koliko je u 2021. godini bilo prilika da se Kragujevčanke i Kragujevčani uključe u odlučivanje, da li su o tome bili adekvatno informisani i koliko je lokalna samouprava transparentna u svom radu. Najvažniji rezultati istraživanja prezentovani su na događaju koji je okupio predstavnike gradske uprave, medija i civilnog sektora, a poseban naglasak bio je na preporukama za unapređenje postojećih praksi i povećanje transparentnosti.
Donošenje važnih odluka u uskom krugu gradskih funkcionera, potpuna zatvorenost za javnosti, izostanak komunikacije sa medijima, organizovanje „vikend javnih rasprava“ prilikom usvajanja budžeta, neki su od problema koji su tokom prethodnih godina doprineli da rad gradske uprave bude nedovoljno transparentan. U takvim okolnostima, retki pozivi građanima da se uključe u odlučivanje bili su samo ispunjavanje formalnosti i zakonske obaveze i često su prolazili bez ikakve reakcije i učešća javnosti.
Iako su u poslednje vreme napravljeni vidni pomaci u „otvaranju“ gradske uprave, učešće građana u odlučivanju je i dalje je na jako niskom nivou. O tome svedoče podaci do kojih je Res Publika došla tokom svog istraživanja, a koji pokazuju da je u javnoj raspravi o nacrtu budžeta za 2022. godinu, nadležnoj upravi upućeno 14 predloga, dok je Upitnik o budžetskim prioritetima grada Kragujevca popunilo svega tridesetak građana. Gradska uprava, međutim, nikog od predlagača nije obavestila da li je njegov predlog prihvaćen ili ne, već su o tome mogli da se informišu tek nakon usvajanja i objavljivanja odluke o budžetu. Dodatan problem predstavlja i činjenica da javnost ne raspolaže svim neophodnim informacijama, pošto na zvaničnom sajtu grada Kragujevca nedostaju periodični izveštaji o izvršenju budžeta, kao i odluka o završnom računu, za najmanje dve poslednje godine.
Da je upravo nedovoljna informisanost jedan od osnovnih uzroka za slabo učešće građana u odlučivanju, potvrdili su i Kragujevčani i Kragujevčanke, pošto čak 58% anketiranih kaže da nije znalo da može da se uključi, dok 39% njih smatra da lokalnoj samoupravi nije zaista stalo do mišljenja građana. Da je takav stav dominantan, potvrdile su i konsultacije sa građanima, predstavnicima mesnih zajednica i aktivistima iz više gradskih naselja. Organizacija građanskog kafea, neformalnog razgovora sa predstvnicima zainteresovane javnosti istraživačkom timu Res Publike pomogao je da dođe do značajnih saznanja.
Na osnovu nalaza sveobuhvatnog istraživanja, koje je započelo analizom zvaničnog sajta grada Kragujevca i odgovora dobijenih preko zahteva za slobodan pristup informacijama od javnog značaja, kao i serijom konsultativnih sastanaka sa predstavnicima civilnog sektora i medija, formulisane su preporuke gradskoj upravi za unapređenje postojećeg stanja. Sugerisan je proaktivan pristup u objavljivanju informacija na zvaničnom sajtu, odnosno preporučeno je da gradske službe „idu u susret“ javnosti, umesto da čekaju da se podaci i informacije traže zakonskim putem. Radi boljeg informisanja javnosti važno je da se unapredi komunikacija gradske uprave sa medijima, odnosno da se omogući da funkcioneri i službenici budu dostupni za intervju, izjavu ili komentar svim medijima, bez diskriminacije, kao i da u javnim nastupima koriste jednostavan i lako razumljiv govor.
Res Publika je istakla i da građani moraju biti bolje informisani putem medija, jer obaveštavanje na gradskom sajtu ili u mesnoj zajednici nije dovoljno. U tu svrhu mogu se koristiti i nalozi na društvenim mrežama, pošto se na taj način uspostavlja dvosmerna komunikacija. Za uspostavljanje većeg poverenja građana u lokalnu samoupravu ključno je da nadležne službe redovno odgovaraju svima koji upućuju predloge tokom različitih javnih rasprava. Potrebno je kreirati dodatne prilike za direktnu komunikaciju sa građanima, a dobar način moglo bi biti organizovanje tematskih tribina i javnih diskusija, kao i neformalnih događaja, poput «građanskog kafea» na seoskom i urbanom području.
Prezentaciji rezultata istraživanja koje je sprovela Res Publika prisustvovao je i član Gradskog veća za finansije, Nenad Stanišić, koji se uključio u diskusiju i saglasio sa nalazima i predstavnicima civilnog sektora uputio javni poziv za saradnju, u cilju povećanja participativnosti i transparentnosti budžetskog procesa. Ovakav stav predstavnika gradske uprave je ohrabrujući, jer nakon godina ignorisanja inicijativa civilnog sektora i medija, ostavlja utisak da je lokalna samouprava spremna da uvaži glas građana i posvećenije radi na reformi javne uprave.
Svi rezultati istraživanja, zaključci i preporuke biće dostupni u publikaciji „Uslovi za učešće građana u radu javne uprave i proaktivna transparentnost: Slučaj Kragujevac“. Ona je nastala u okviru istoimenog projekta Res Publike, koji je deo regionalnog Projekta osnaživanja civilnog društva Zapadnog Balkana za reformisanu javnu upravu – WeBER 2.0, koji finansira Evropska unija, a sprovodi Centar za evropske politike.
