Nedavno me na povratku iz škole drug pitao za koga ću da glasam. O izborima se ovih dana govori na svakom koraku, pa ne čudi što je to tema i među mladima. Ne bih javno govorio o konkretnom izboru, ali želim da podelim moja razmišljanja i razloge zašto izlazim na glasanje.
Ja sam prošle godine po prvi put stekao pravo glasa. Iako sam tek od nedavno punoletan, već ove godine imam priliku da iskažem svoj stav po tri različita pitanja. Pre par meseci učestvovao sam u referendumu, a 3. aprila ću glasati na parlamentarnim i predsedničkim izborima.
Mnogo puta do sada desilo se da mi profesori, roditelji ili rodbina, svojim savetima nameću šta treba da radim, zato što sam mlad i nemam dovoljno iskustva, koje je potrebno u životu. Sada mogu potpuno samostalno da donesem odluku o jednom važnom pitanju, isključivo na osnovu sopstvenog mišljenja i stava o tome šta će biti bolje po mene. Po prvi put imam puno pravo da direktno utičem na tok razvoja društva u kome živim. Sve što treba da uradim jeste da se sam ili sa društvom, u nedelju 3. aprila prošetam do biračkog mesta i zaokružim ime liste, odnosno kandidata kom ću ukazati poverenje. Naravno, pre nego što se taj izbor napravi, potrebno je dobro razmisliti o tome za koga se i zbog čega glasa, ali važno mi je što će ta odluka zavisiti isključivo od mene.
U više navrata se pokazalo da mladi mogu imati veliki uticaj kada se uključe u društvena dešavanja. Neki od kandidata nam u okviru svojih predizbornih kampanja obećavaju novčanu naknadu ako zaokružimo njihovo ime na glasačkom listiću, što me uverava da su političari i te kako zainteresovani da privuku mlade glasače. Zato sada treba iskoristiti priliku i ukazati na to šta su naši interesi i kakvu promenu želimo da vidimo u našoj zemlji. Jer ukoliko mi ne promenimo društvo kako nama odgovara, menjaće ga neko drugi umesto nas.
Starija i mlađa generacija su uvek u raskoraku i to je prirodno. Čovek koji ima stabilan posao i oformljenu porodicu, verovatno ima mnogo drugačije interese od nekoga ko tek stupa u radni odnos ili se još uvek školuje. Jednog studenta se ne tiče mnogo kolike su penzije, kao što ni penzionera ne dotiče pretreno stanje na tržištu rada, jer je on svoj radni vek završio. To nikako ne znači da ne treba da slušamo starije i učimo na njihovom iskustvu, ali moramo da budemo svesni našeg položaja i da se izborimo za naše interese.
Jednostavnije, gledajte na to ovako. Ako me majka pita šta ću da jedem za ručak, a ja joj kažem ne znam ili ne zanima me, imam li kasnije pravo da se žalim na ručak koji sam dobio?
Zato je važno da učestvujemo. U nedelju 3. aprila izdvojte malo vremena, prošetajte do biračkog mesta i glasajte. Povedite i društvo, bolje je kad nas je više. Nemojte da vas mrzi, važno je! Zbog nas!
autor Dimitrije Simović, maturant Prve kragujevačke gimnazije