Res Publika
Umesto da smanji, Gradska uprava za društvene delatnosti ove godine je povećala broj dokumenata koje su učesnici drugog kragujevačkog medijskog konkursa morali da dostave. Uz obrasce prijave i budžeta, na spisku potvrda, uverenja i izjava koje je trebalo poslati bilo je 12 stavki. Apel udruženja Res Publika da se mediji oslobode slanja originala ili overenih kopija dokumentacije koja je već deo javnih baza, gradska uprava «primila je k znanju».
Ako je suditi po prioritetnim temama predloženim pri raspisivanju Konkursa za sufinansiranje projekata za ostvarivanje javnog interesa u informisanju ili jednostavnije samo «medijskog konkursa», Kragujevčani i Kragujevčanke u 2022. mogu da se nadaju da će čitati, slušati i gledati više sadržaja u različitim medijima dostupnim na teritoriji grada. Među predloženim oblastima su privreda, obrazovanje, zdravstvo, poljoprivreda, zaštitna životne sredine, ljudska prava, medijska pismenost, kao i borba protiv korupcije. Spisak prioritetnih tema, kao i činjenica da je konkurs raspisan na početku godine, jesu razlozi zbog kojih lokalna samouprava zaslužuje pohvale, kada je reč o ovom javnom pozivu. Ipak, nekoliko stari kvari prvi dobar utisak.
Građani će na ove tekstove, emisije i reportaže, a mediji na novac za njihovu proizvodnju, morati da sačekaju do druge polovine godine, pošto je rok za završetak konkursa 90 dana (kraj maja 2022). Komisija, u za sada nepoznatom sastavu (o njenom imenovanju je javnost trebalo da bude obaveštena još pre dvadesetak dana), najboljim predlozima moći će da dodeli od 100 hiljada do najviše četiri miliona dinara, s tim da za je za raspodelu ukupno dostupno devet i po miliona. To je veoma skromno u poređenju sa izdvajanjima drugih većih gradova, odnosno veoma malo u odnosu na to da se Radio televizija Kragujevac iz gradskog budžeta finansira sa 60 miliona dinara.
Za razliku od RTK koji svakog meseca dobija nekoliko miliona na osnovu «jednog papira», ostali mediji morali su da se pomuče kako bi se uključili u nadmetanje za mnogo manje javnog novca. Ove godine uz obrazac prijave i budžeta, uz obavezu da se elektronska verzija predloga projekta dostavi isključivo na CD-u, na listi dodatne dokumentacije bilo je 12 stavki. Neke od njih su uobičajeni deo birokratskih procedura, dok su neke pomalo apsurdne i predstavljaju nepotrebni trošak i opterećenje. Tako je od učesnika konkursa i ove godine zahtevano da predaju originalnu ili kod notara overenu dokumentaciju koja je lokalnoj upravi, ali i svim građanima, već dostupna u bazama podataka koje vode Agencija za privredne registre, Narodna banka Srbije i sl. Ovaj zahtev mogao bi se smatrati i kao potencijalno diskriminatoran s obzirom na to da se tražio veliki broj dokumenata, te su i troškovi overe kopija kod javnog beležnika mogli da odvrate od učešća u konkursu brojne medije i druge subjekte koji se već nalaze u izuzetno teškoj situaciji.
Mada smo na većinu ovih problema ukazivali i 2021. godine, nakon čega smo dobili uveravanje predstavnika Gradske uprave za društvene delatnosti i poslove sa građanima „sve Vaše primedbe i sugestije imaćemo u vidu prilikom raspisivanja sledećeg Konkursa za sufinansiranje projekata za ostvarivanje javnog interesa u oblasti javnog informisanja na teritoriji grada Kragujevca“, Res Publika je i ove godine reagovala. Apelovali smo na lokalnu upravu da učesnike konkursa ne opterećuje preteranim zahtevima i neprimerenim finansijskim troškovima. Nakon tačno 20 dana Gradska uprava za društvene delatnosti zahvalila nam se na sugestijama.
Iako je Pravilnikom o sufinansiranju projekata za ostvarivanje javnog interesa u oblasti javnog informisanja lokalnim samoupravama prepušteno da samostalno propišu dokumentaciju koju će tražiti od učesnika konkursa, smatrali smo da bi bilo korisno da lokalna uprava još jednom razmotri naše predloge i primeni rešenja, odnosno dobru praksu Ministarstva kulture i informisanja, kada je reč o dokumentaciji koju prilažu subjekti u fazi podnošenja konkursne dokumentacije. Resorno Ministarstvo, koje je 21. februara 2022. raspisalo veliki godišnji konkurs za medije, dodatno je olakšalo pripremu aplikacija tako što je kreiralo smernice za definisanje i pravdanje troškova projekta. Ovaj dokument sadrži korisne savete za medije sa manje kapaciteta i iskustva i mogao bi da doprinese da se sredstva iz budžeta troše zakonito i namenski.
Iako projektno sufinansiranje ima mnogo nedostataka, a medijske organizacije su dokazale da se zloupotrebljava za finansiranje propagandnih sadržaja za potrebe zvaničnika i vladajuće partije, ovaj sistem jedini zakonit i u slučaju grada Kragujevca se pokazao kao jedini «relativno transparentan i fer». Posle sedam godina ignorisanja zakona, 2021. su svi kragujevački mediji dobili priliku da konkurišu, a 10 njih je i dobilo budžetski novac. Izveštaj o ovom konkursu od nedavno je dostupan i na sajtu grada Kragujevca.
autorka Marija Milošević
Ovaj tekst nastao je u okviru projekta “Medijsko sklonište Kragujevac – Lokalni mediji u službi zajednice” koji se realizuje u okviru Programa malih medijskih grantova koji finansira Ambasada SAD, a administrira Nezavisno udruženje novinara Srbije. Stavovi, mišljenja i zaključci izneseni u projektu nužno ne izražavaju stavove NUNS i Ambasade SAD već isključivo autora.