– Dometi aktivizma na lokalu mogu da budu mnogo veći od onih na nacionalnom nivou, ali je veoma važno da se organizacije koje prate određeni problem, njime kontinuirano i sistemski bave, jer će tako graditi poverenje u lokalnoj zajednici. Građani jesu zainteresovani za rešavanje ekoloških problema, ali često ne znaju kome, ni na koji način treba da se obrate. Upravo u tome vidim ulogu udruženja koja građane treba na vreme da obaveste koji planovi i strategije se donose, da prikupe njihovu podršku i da se onda obraćaju nadležnim institucijama. Bitno je i da se postave realni zahtevi i da se krene od manjih problema koji koče rešavanje krupnih stvari.
Ovako Marija Simić Savić, predsednica Upravnog odbora Udruženja za promociju i ekološki marketing prirodnih vrednosti “Ekomar” vidi aktivizam. Ne nužno na ulici, u vidu protesta i blokada, koji su na nacionalnom nivou urodili plodom, već kroz sistemsku borbu građana da se, kroz institucije i usvajanje strateški važnih dokumenata za Grad, izbore za rešavanje nagomilanih ekoloških problema. Ona objašnjava da u toj borbi presudnu ulogu imaju mediji i društvene mreže koje imaju moć da građane pokrenu na delovanje.
Da je i ovakav vid borbe podjednako efikasan, udruženje “Ekomar” pokazalo je prošle godine kada su reagovali na najavu da će se na jezeru Bubanj graditi stambeno poslovni objekat od čak osam spratova. Ovoj borbi priključio se veliki broj građana, a epilog je mnoge iznenadio. Ne samo da se odustalo od gradnje, već je Grad pokrenuo inicijativu za proglašenje zaštićenog područja gradskog parka “Jezero Bubanj” i najavio izradu novog Plana detaljne regulacije za taj park.
Iako udruženje “Ekomar” postoji već 7 godina i kontinuirano se bavi problemom zagađenja voda, Kragujevčani su počeli da ih prepoznaju upravo zahvaljujući tome što su sprečili investitore da grade na obalama ovog jezera.
Svoje aktivnosti udruženje je, pre svega, usmerilo na praćenje lokalne politike u oblasti zaštite životne sredine i pokušajima da javnu upravu u ovoj oblasti učini transparentnijom i dostupnijom građanima. Tako su Kragujevčani zahvaljujući projektu “Ekomara”, u kome su se bavili monitoringom površinskih voda, mogli da saznaju kakvog je kvaliteta voda u lokalnim rekama i Šumaričkom jezeru. Fokus su stavili na jezero u Šumaricama, budući da je ono namenjeno sportu i rekreaciji, a da se monitoring radi samo polovično i isključivo u letnjim mesecima. Od nadležnih institucija traženo je da se u obzir uzmu i biološki indikatori koji su pravi pokazatelji dugoročnog stanja.
– Prema istraživanjima Instituta za javno zdravlje, voda u Šumaričkom jezeru je ispravna po fizičkim i hemijskim parametrima. Međutim, javlja se cvetanje vode koje je potencijalno toksično, a koje nije ispitano i ne može da se ispita metodama koje oni koriste. Ono nastaje zbog kanalizacije koja se uliva u jezero. Potrebno je, pre svega, srediti zagađenje pre nego što se pristupi sređivanju plaže. Praviti plažu na obalama na kojima nije dobro kupati se je bacanje gradskih para, jer ćemo na kraju dobiti Palić, objašnjava Marija Simić Savić.
Ona ističe da se ovo ne odnosi samo na Šumaričko jezero, već da su sve vode u Kragujevcu u katastrofalnom stanju. Naime, monitoring površinskih voda je pokazao da, osim reke Ždraljice, u početnom toku i reke Grošnice iznad jezera Vodojaža, sve ostale tekuće vode su veoma zagađene. Po rečima naše sagovornice, čim uđu u naselje sve reke su u očajom stanju, a najviše Lepenica i Uglješnica. Reč je o vodama pete klase, koje su veoma toksične i u njima nema živog sveta.
– Uglavnom kada govorimo o zagađenju voda, priča se o Fijatu i drugim velikim kompanijama. Međutim, istraživanja su pokazala da dok te reke stignu do velikih kompanija, one su već veoma zagađene. Veliki zagađivači su domaćinstva i mali privrednici koji nemaju obavezu prečišćavanja voda i ne podležu inspekciji. Ne možemo čak ni da utvrdimo koliko velika postrojenja zagađuju, jer su reke i pre njih toliko zagađenje da se ne pravi neka konkretna razlika.
Iako, objašnjava, Kragujevac ima postrojenje za prečišćavanje voda, problem je što ne dolaze sve otpadne vode do njega, a još veći činjenica da čitava naselja nemaju izgrađenu kanalizacionu mrežu, pa se ona odlaže na nepropisan način. Takođe, većina voda u Kragujevcu su vode prvog prioriteta koje podležu republičkom nadzoru, a jedini inspektor je u Užicu.
– Potreban nam je bolji inspekcijski nadzor na lokalu i bolja komunikacija sa inspektorima. Mi smo nekoliko puta prijavljivali probleme i ostali bez odgovora. Nisu nam čak odgovorili ni da nisu nadležni. Druga bitna stvar je obrazovanje, edukacija i podizanje svesti građana. Tu, pre svega, mislim na odlaganje otpada jer su nam svuda oko reka velike deponije. Tačno je da u prigradskim naselima odnošenje smeća nije najbolje regulisano, ali to nije opravdanje da građani bacaju otpad u reke, ističe Simić Savić.
Naša sagovornica objašnjava da su ljudi uglavnom zainteresovani da reše komunalne probleme u svojim mesnim zajednicama, ali ukoliko prepoznaju problem spremni su i za širu akciju.
– Trenutno su zainteresovani za rešavanje problema divljih deponija gde god one bile. Takođe, za problem zagađenja vazduha. Interesuju ih i vode, ali imam utisak da su se građani Kragujevca pomirili sa činjenicom da su nam vode u katastrofalnom stanju i da tako mora da bude. Ne mora, nešto može da se uradi, ali za to treba da se čuje. I to je ono što treba da bude uloga udruženja da građane upoznaju sa problemima i da usmeravaju njihove akcije u smeru u kome postoji interesovanje za rešavanje određenog problema.
Nažalost, smatra, da se uglavnom radi o istim ljudima koji su spremni da se uključe i preduzmu neke akcije, ali definitivno ima pomaka. Ekologija je danas postala važna tema iz nekoliko razloga. Ljudi su postali svesni da žive u zagađenoj životnoj sredini, jer su im i podaci postali dostupniji. Takođe, ima više domaćinstava, samim tim i više ložišta i automobila, pa je cela planeta pod velikim ekološkim otiskom. Zato i ekološki problemi sve više dolaze do izražaja.
Što se tiče ekologije na lokalu Marija Simić Savić ističe da bi u 2022. godini u Kragujevcu trebalo da stupi na snagu nekoliko bitnih dokumenata – Prostorni plan za akumulaciju Gruža, Program upravljanja životnom sredinom, novi Plan upravljanja otpadom. Sve su to dokumenti za koje građani znaju ili ne znaju da se donose, a bitno će odrediti zelenu sliku grada u narednom periodu. Zbog toga će, kaže, udruženje “Ekomar” nastojati da građane, druge organizacije i udruženja upozna sa njima kako bi svi zajedno mogli da utičemo na odluke koje će gradska vlast donositi u oblasti životne sredine.
autorka Violeta Glišić
“Tekst je napravljen uz finansijsku pomoć Evropske unije u okviru Programa Solidarno za prava svih – podrška braniteljima ljudskih prava u lokalnim sredinama 2021/2022. koji realizuje tim Solidarno za prava svih. Za njegovu sadržinu isključivo je odgovorno udruženje Res Publika i njegova sadržina nužno ne izražava stavove Evropske unije niti članova tima Solidarno za prava svih.“
