– Veliki je strah kod ljudi i ogroman pritisak da ne izlaze na proteste. Imali smo situacije da je policija ljudima dolazila na vrata, zvali su ih telefonom i upozoravali da ne izlaze, pisali prijave. Još uvek nam nisu pretili, ali indirektno nam je saopšteno da nas prate, da znaju ko smo, šta smo, koga imamo u porodici. To za neke ljude može da bude neprijatno i mogu da odustanu. Međutim, kod većine izaziva revolt i pokazuje im da su u pravu, objašnjava Marica Živanović Poljo, aktivistkinja udruženja “Neko brine za Levač”.
U levačkom kraju – poznatom po voćnjacima, vinogradima, vinarijama, poljoprivrednim gazdinstvima, uskoro bi prirodne lepote mogle da budu zamenjene bušotinama, rudnicima i jalovištima. To je namera države, sudeći po rešenjima koje je Ministarstvo rudarstva i energetike izdalo još 2017. godine, a po kojima je na teritoriji opštine Rekovac čak 175 kvadratnih kilometara predviđeno za istraživanje litijuma i bora.
Tokom 2020. na ovom području su gotovo u tajnosti izvršene dve bušotine, ali kada je na red došla treća, država je naišla na otpor Levčana odlučnih da brane svoj kraj. Znajući za sve probleme koje su meštani Loznice imali sa kompanijama Rio Tinto i Rio Sava, grupa prijatelja se spontano okupila i pokušala da sazna šta se zaista planira u Rekovcu. Tako je nastala neformalna grupa građana “Neko brine za Levač”.
– Videli smo bombastične naslove u medijima “Rekovac leži na blagu” i pokušali da saznamo da li je zaista bilo bušotina u našoj opština. Međutim, o tome niko nije želeo da govori, pa smo Opštini i Ministrarstvu uputili Zahtev za pristup informacijama od javnog značaja. Saznali smo da istražna površina čini čak polovinu naše Opštine, da su prošle godine izvršene dve bušotine i da je nova dozvola za istraživanje izdata 17. aprila 2021. na period od tri godine. U dokumentima je pisalo i da se naša istražna površina nadovezuje na drugu u Jagodini, odnosno da je ona podeljena samo zbog administrativnih granica između opština, objašnjava Marica Živanović Poljo, aktivistkinja grupe Neko brine za Levač.
Kada su informacije podelili na društvenim mrežama ljudi su počeli da se uključuju u aktivnosti ove organizacije. Prvi konkretan potez bilo je organizovanje peticije, koju je potpisalo 2000 građana. Prema rečima naše sagovornice, to je veliki broj, budući da je Rekovac mala opština u kojoj se svake godine broj stanovnika drastično smanjuje. Ta činjenica, kao i podatak da u Rekovcu postoji veliki broj staračkih domaćinstava, navela je nadležne da pomisle da im se u ovom kraju niko neće suprostaviti.
Međutim, grupa građana “Neko brine za Levač” organizovala je veliki protest u Rekovcu 3. septembra, koji je umnogome pomogao da se informacije prošire, a zatim i blokadu puta u selu Dragovo, gde je bila planirana treća bušotina. Meštani i aktivisti su tada automobilima, traktorima i svojim telima blokirali put i sprečili istraživanje litijuma.
U međuvremenu, protestima su se pridružili i lokalni privrednici, koji su, po rečima Živanović Poljo, izvršili presudan uticaj na lokalnu vlast. Krajem oktobra, na dnevni red sednice Skupštine Opštine uvršten je predlog o izmenama i dopunama Prostornog plana opštine Rekovac kako bi se sprečilo istraživanje rudnh sirovina.
Na sednici se desilo nešto do tada nezamislimo – svi odbornici, iako većinu čini koalicija SNS i SPS, glasali su za usvajanje novog Prostornog plana.
– Verujem da mnogi odbornici nisu ni znali šta se dešava. Predsednik Opštine se pravdao da to nije njihova nadležnost. On je u pravu, nije, jer rešenja donosi Ministarstvo, ali je njegova nadležnost bila da ljude obavesti koja su rešenja dobili i šta se sprema. Pričali smo sa mnogim odbornicima i oni su shvatili da to više nije pitanje političke pripadnosti, jer svi živimo u tom kraju, istraživanja će uticati na sve. Na kraju je jedan deo odbornika odmah rekao da će glasati za izmene, a drugi valjda nisu želeli da ostanu sami i da ih svi proglašavaju izdajnicima, pa su izmene jednoglasno usvojene, ističe naša sagovornica.
Njima, kako kaže, sada predstoji mukotpan proces praćenja procedure usvajanja novog Prostornog plana, jer su svesni da će se sve to verovatno prolongirati do proleća sledeće godine, kada prođu izbori. Jasno im je da ih ni ovo neće zaštititi ukoliko se u novom Prostornom planu Srbije usvoje sve predviđene lokacije za istraživanje litijuma, među kojima je i Rekovac, ali, kažu, da su na ovaj način bar kupili malo vremana da razgovaraju sa svim domaćinima i ukažu im na štetne posledice istraživanja.
Budući da u ovom kraju postoji mnogo staračkih domačinstava, oni često nemaju pristup internetu. Gledaju ono što im se nudi, a to su RTS, PINK, Hepi. Mnogi ne koriste društvene mreže i teško je do njih dopreti. Ljudima je potrebno jednostavno dokumentovati o čemu se radi, da oni shvate problem i da vam poveruju. Zbog toga jedan od najvećih izazova sa kojima se suočavaju jeste komunikacija sa meštanima ističe Marija Vlašković, članica grupe Neko brine za Levač.
– Borba je u početku bila mnogo teža. Trebalo je mnogo vremena i truda da proširimo informaciju o tome šta se dešava u našoj zemlji. Ljudi su bili potpuno neinformisani i zato smo delili flajere, organizovali zborove u selima, slali pisma domaćinima na kućnu adresu. Od kada smo krenuli, pre šest meseci, postigli smo mnogo. Osvestili smo narod i sada je prelomni trenutak. Vreme je da pokažemo da uprkos svim preprekrama i pritiscima vlasti, mi smo i dalje tu i nećemo prestati da se borimo, kaže Vlašković.
Pritisci su veliki naročito od kada je ova grupa pristupila Savezu ekoloških organizacija Srbije (SEOS), koji čini šest ekoloških udruženja okrenutih, pre svega, borbi protiv eksploatacije litijuma i bora, ali i svih drugih prljavih tehnologija u rudarstvu. SEOS je, uz organizaciju Kreni – Promeni, bio i inicijator velikih protesta koji se u Srbiji održavaju već treću subotu, a pokrenuti su posle usvajanja zakona o eksproprijaciji i referendumu.
Kao članica SEOS-a, grupa Neko brine za Levač organizovala je blokadu na petlji Raklja, kada je policija fizički sprečila određen broj njihovih članova da se pojavi na protestu. Pojavljivanje na blokadi bilo je onemogućeno i ljudima iz Jagodine, dok su Kragujevčanima pisane prekršajne prijave. Zbog toga su naredne blokade organizovane u Rekovcu, kod crkve.
– Veliki je strah kod ljudi i ogroman pritisak da ne izlaze na proteste. Imali smo situacije da je policija ljudima dolazila na vrata, zvali su ih telefonom i upozoravali da ne izlaze, pisali prijave. Još uvek nam nisu pretili, ali indirektno nam je saopšteno da nas prate, da znaju ko smo, šta smo, koga imamo u porodici. To za neke ljude može da bude neprijatno i mogu da odustanu. Međutim, kod većine izaziva revolt i pokazuje im da su u pravu, objašnjava Marica Živanović Poljo.
Ona dodaje da je pored straha prisutna i manipulacija jer se ljudima govori da su aktivisti politikanti, strani plaćenici, da istraživanja nisu štetna i da kompanija sve vraća u prvobitno stanje. Zbog toga su prinuđeni da razgovore vraćaju na početak, na pitanje žele li Levačani rudnik u svom kraju ili ne. Za sada, kažu, niko nije rekao da je za otvaranje rudnika.
Naše sagovornice složne su u oceni da je aktivizam nešto najbolje što se Srbiji desilo u poslednje vreme, jer se činilo da smo svi zaspali u apatiji i učmalosti. Protesti su pokazali da nismo umrli. Ljudi su hiljadu puta bili iznevereni od strane raznih političkih grupacija i lidera i shvatili su da moraju stvar da uzmu u svoje ruke.
– Naš cilj je da se u potpunosti zaustavi istraživanje i iskopavanje litijuma u Srbiji. Oko toga nema pregovora. Plan je da nema predaje. Moramo da shvatimo da nije samo Levač u pitanju, već cela Srbija. Ako pustimo da se zagadi Loznica ili Levač kad tad će to doći na svačiji prag. Nećemo prestati da se borimo jer svaki čovek ima pravo na čistu vodu, zdravu zemlju i vazduh. To bi trebalo da nam bude garantovano, a ne da se borimo za zdravu životnu sredinu, zaključuje Marija Vlašković.
autorka Violeta Glišić
“Tekst je napravljen uz finansijsku pomoć Evropske unije u okviru Programa Solidarno za prava svih – podrška braniteljima ljudskih prava u lokalnim sredinama 2021/2022. koji realizuje tim Solidarno za prava svih. Za njegovu sadržinu isključivo je odgovorno udruženje Res Publika i njegova sadržina nužno ne izražava stavove Evropske unije niti članova tima Solidarno za prava svih.“
