Vest o prvom obolelom od koronavirusa u Šumadiji objavljena je 13. marta 2020. bez zvanične potvrde nadležnih u Kliničkom centru Kragujevac, gde je zaraženi pacijent bio smešten. Najznačajnija zdravstvena ustanova u ovom delu Srbije bila je zatvorena za medije, a informacija je puštena u javnost kao pouzdana i proverena kod više relevantnih izvora, navele su u razgovoru za Res Publiku novinarka lokalnog i jednog nacionalnog medija koje su o tome izveštavale. Zvanična vest o prvom slučaju korona viirusa u Kragujevcu do medija je stigla sutradan, iz gradskog Instituta za javno zdravlje, dok se iz Kliničkog centra nisu oglašavali, svedoče novinarke.
Ovaj slučaj, koji se dogodio na samom startu pandemije, u najkraćem opisuje kako je izgledalo izveštavanje većine gradskih medija tokom čitavog trajanja zdravstvene krize zbog bolesti Covid-19. Nedostupnost sagovornika u kragujevačkoj bolnici, diskriminacija novinara, dostavljanje informacija samo odabranim redakcijama, kao i neredovno oglašavanje gradskog kriznog štaba, u situaciji kada su ugroženi zdravlje i život ljudi, samo su neki od problema koje navode.
Da je najveći izazov u informisanju bio nedovoljan protok informacija između zdravstvenih ustanova sa lokalne teritorije, za Res Publiku je potvrdio predstavnik Instituta za javno zdravlje Kragujevac. On kaže da je ta ustanova pokušala da sve validne podatke u vezi sa pandemijom objedini i napravi šablon dnevnog izveštavanja. Ovo zalaganje medijski radnici ističu kao pozitivan primer, a kragujevački Institut glavni je izvor informacija za lokalne medije i dopisnike nacionalnih redakcija.
Saradnju sa novinarima pohvaljuju predstavnici lokalne samouprave, koji smatraju da su bili otvoreni za komunikaciju i omogućavali nesmetan protok informacija ka svim medijima. Pojedini, pak, ocenjuju da se medijski izveštaji uglavnom svode na brojke, da fale pojedinosti, istraživanja i više uglova o efektima pandemije Covid-19, lečenju drugih bolesti, životu osoba sa invaliditetom ili ugroženih kategorija stanovništva.
Da neke od tih tema nedostaju u sadržaju lokalnih medija, za Res publiku navode i predstavnici civilnog sektora. Kažu da su tokom pandemije dominirale vesti o kojima su već informisali nacionalni mediji, dok teme sa lokala nisu adekvatno zastupljene, a glas građana je zanemaren. Ipak, prepoznaju da jedan od glavnih razloga za nedovoljno kvalitetno izveštavanje može biti težak položaj medija u Kragujevcu.
Neke od ovih navoda potvrđuje i analiza medijskog sadržaja objavljivanog u periodu od uvođenja vanrednog stanja do januara ove godine, u najvažnijim informativnim glasilima u Kragujevcu. Više od 3 600 objava u pet lokalnih medija koje su za temu imale korona virus, pokazuje da dominiraju vesti, odnosno jednostavne novinarske forme, poput priloga sa jednim sagovornikom, sporadično se javljaju reportaže, dok istraživačkih i analitičkih tekstova gotovo i da nema. Medijske izveštaje karakteriše jednoličnost, nedostatak pluralizma, kao i učestalo ponavljanje istih sagovornika. Sa druge strane, lokalni mediji uspeli su da pokriju sve značajne teme o korona virusu, zaštiti, prevenciji, lečenju, da građane informišu o izmenjenom režimu rada ustanova i institucija, dostupnosti različitih usluga u vreme zabrane i ograničavanja kretanja i drugim pitanjima od značaja za svakodnevno funkcionisanje.
To je verovatno i razlog što Kragujevčanke i Kragujevčani gradske medije prepoznaju kao relevantne izvore informacija o aktuelnostima i dešavanjima u gradu. Da su uprkos svim izazovima uspeli da odgovore na potrebe građana, pokazuje i podatak da je više od polovine ispitanika u anketi Res Publike označilo da su im najpotrebnije ili najkorisnije bile upravo informacije o načinu prenošenja, simptomima i lečenju bolesti Covid- 19. Ipak, samo je 7.5% anketiranih koji su potpuno zadovoljni kvalitetom izveštavanja o korona virusu. Najviše je onih koji su uglavnom zadovoljni, dok čak trećina navodi da nije u stanju to da oceni.
Navedeni nalazi o lokalnom javnom informisanju tokom pandemije predstavljaju samo deo sveobuhvatnog istraživanja koje je udruženje Res Publika sprovelo tokom prethodnih meseci, u okviru projekta “Za redovno informisanje u vanrednim situacijama: slučaj Kragujevac”. Rezultati monitoringa izveštavanja lokalnih medija, zaključci nakon konsultovanja kragujevačkih novinara, analiza informacije traženih na alternativnim kanalima, odnosno društvenim mrežama, ispitivanje stavova i očekivanja građana Kragujevca, istraživanje informacija o pandemiji dostupnih na zvaničnim komunikacionim kanalima institucija, uz konsultovanje njihovih predstavnika, kao i adekvatne preporuke za unapređenje postojećeg stanja, deo su obimnog izveštaja o istraživanju, koji je dostupan na internet stranici Res Publike.
Ovaj tekst je nastao u okviru projekta “Za redovno informisanje u vanrednim situacijama: slučaj Kragujevac” koji sprovodi udruženje Res Publika. Ovaj projekat je dobio podršku projekta Vlade Švajcarske „Zajedno za aktivno građansko društvo – ACT”, koji sprovode Helvetas Swiss Intercooperation i Građanske inicijative. Mišljenje koje je izneto u ovom tekstu je mišljenje autora i ne predstavlja nužno i mišljenje Vlade Švajcarske, Helvetasa ili Građanskih inicijativa.