Tokom trajanja kovid krize, uloga lokalnih medija došla je do punog izražaja. Potreba za aktuelnim informacijama iz najbližeg okruženja, u prvi plan izbacila je medije koji su pravovremeno izveštavali o aktuelnim dešavanjima i nudili odgovore na pitanja i dileme građana zabrinutih za zdravlje, život i svoje svakodnevno funkcionisanje. Značaj javnog informisanja u takvoj situaciji postao je očigledan i delu javnosti koji bi u redovnim okolnostima prednost dao neformalnim kanalima komunikacije i izvorima informacija. Sada su, međutim, umesto senzacionalizma, neproverenih, bombastičnih vesti, političke propagande i servilnosti, pažnju zaslužili odgovornost, profesionalnost, izveštavanje u javnom interesu. Takav rad doneo je rast poverenja građana i veću podršku medijima koji su odgovorili na potrebu javnosti za pravovremenim, istinitim i objektivnim informisanjem, ali je istovremeno i aktuelizovao pitanje održivosti lokalnih informativnih glasila, odnosno uslova za njihov opstanak i razvoj, a time i kvalitet informisanja u lokalnoj zajednici.
Postojeća kriza samo je produbila finansijske i druge teškoće sa kojima se lokalni mediji godinama suočavaju. U analizi postojećeg stanja u oblasti javnog informisanja, koju sadrži Strategija razvoja sistema javnog informisanja u Republici Srbiji za period 2020–2025. godine, u odeljku Tržišna utakmica i ekonomska neodrživost medija, konstatuje se da regionalni, lokalni i mediji civilnog društva, nemaju uopšte ili imaju vrlo male prihode od oglašavanja, pa su zbog toga prinuđeni da ih ostvaruju skoro isključivo preko projektnog sufinansiranja, odnosno javnih konkursa koji postaju gotovo jedini izvor zarade za održanje tih medija.
Već ovaj podatak dovoljan je da se nasluti sa kakvim se izazovima suočavaju mediji u Kragujevcu, s obzirom na to da je reč o jedinom gradu u Srbiji, u kom od usvajanja Zakona o javnom informisanju i medijima (u avgustu 2014. godine), takav konkurs nije realizovan. Šestu godinu zaredom, medijima, produkcijama i drugim pravnim licima registrovanim za proizvodnju medijskog sadržaja, pristup javnom novcu je onemogućen. Istovremeno, ekskluzivno pravo na sredstva iz gradskog budžeta, oko 50 miliona dinara godišnje, ima Radio-televizija Kragujevac, koja je nakon poništene privatizacije, početkom 2017, vraćena pod okrilje lokalne samouprave. Grad do danas, u gotovo punom iznosu, finansira redovno funkcionisanje tog medija, odnosno plate zaposlenih i tekuće troškove. Koristeći neusaglašenost i nedorečenost pojedinih propisa, kragujevačka lokalna samouprava izbegava zakonsku obavezu da na osnovu sprovedenog javnog konkursa ili pojedinačnih davanja, budžetska sredstva raspodeljuje u skladu sa pravilima o dodeli državne pomoći i zaštiti konkurencije, bez diskriminacije. Umesto da se “stara o ostvarivanju javnog interesa podstičući raznovrsnost medijskih sadržaja, slobodu izražavanja ideja i mišljenja, slobodan razvoj nezavisnih i profesionalnih medija”, lokalna samouprava zapravo stvara poremećaje na medijskom tržištu. Utiče na kreiranje krajnje neravnopravne tržišne utakmice, otvorenim favorizovanjem jednog učesnika, odnosno diskriminacijom svih ostalih.
Ovaj problem je u prethodnom periodu dobio na vidljivosti, pored ostalog, i višegodišnjim zalaganjem Res publike da zaštitu javnog interesa u informisanju održi u fokusu javnosti. Inicijative za promenu postojećeg stanja u gradu Kragujevcu, sem brojnih medija i drugih zainteresovanih aktera u lokalnoj zajednici, podržavaju i najveća novinarska udruženja u zemlji i druge organizacije koje deluju u oblasti javnog informisanja. Ipak, smatramo da je neophodno ovom pitanju dati još širi značaj, odnosno staviti ga u kontekst nastavka evropskih integracija Srbije. Sem na preporukama u oblasti slobode izražavanja, koje se odnose na potpuno sprovođenje medijskog zakonodavstva i transparentnih i pravičnih procedura u sufinansiranju medijskih sadržaja, bez uplitanja države, posebno na lokalnom nivou, neophodno je naročito insistirati na Poglavlju 8, koje se tiče dodele državne pomoći i zaštite konkurencije. U izveštaju Evropske komisije za 2019. ocenjuje se da nije ostvaren nikakav napredak u pogledu usklađenosti zakonodavstva i primene pravila o državnoj pomoći. Srbiji se naročito savetuje da ukine izuzeće preduzeća u postupku privatizacije od kontrole državne pomoći, u skladu sa obavezama iz Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju (SSP).
Verujemo da analiza slučaja Kragujevac može doprineti boljem razumevanju nedostataka domaćih propisa i neusaglašenosti sa evropskom praksom, koji koče i usporavaju put Srbije ka članstvu u Evropskoj uniji, kreiranju objektivnih preporuka za unapređenje postojećeg stanja i podizanju svesti građana o uticaju državne pomoći na medijsko tržište, odnosno na stvaranje uslova za rad i razvoj medija, a time i na kvalitet informisanja građana u lokalnoj zajednici.
Ovaj tekst objavljen je uz finansijsku pomoć Evropske unije. Za njegovu sadržinu isključivo je odgovorno udruženje Res Publika i ta sadržina nipošto ne izražava zvanične stavove Evropske unije.
Ovaj tekst je objavljen u okviru projekta „Fer igra: Кonkurencijom do kvalitetnije medijske ponude”. Projekat je deo programa „Pripremi se za učešće”, koji implementiraju Centar za evropske politike – CEP, Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj – NALED i Centar savremene politike kroz nezavisni medijski portal – European Western Balkans.