Dok su Real Madrid i Barselona uživali poreske olakšice, fudbalski klub Valensija i još nekoliko timova uz državne garancije uzimali su kredite uprkos nagomilanim dugovima. Pošto je za Evropsku uniju neprihvatljivo da se novcem poreskih obveznika pomaže profesionalni fudbal i tako ugrožava konkurencija, 7 poznatih španskih klubova trebalo je da vrate desetine miliona evra u budžet. Jer pravila su pravila, na terenu i van njega, a igrači, pa makar bili i fudbalski klubovi, ne smeju imati povlašćeni položaj na tržištu ili povoljniji tretman u odnosu na druge.
Takmičenje, nadmetanje, utakmica najčešće su reči kojima se opisuje pojam konkurencije. Slično kao i u sportu, funkcionište samo ako postoje unapred poznata i fer pravila igre. Bilo da je u privatnom životu, društvu ili ekonomiji, igra sa jednim igračem nije ni zanimljiva ni korisna, kao što nije ni borba u kojoj učestvuju samo najkrupniji, najjači, povlašćeni.
Ako se sa sportskog prenese na ekonomski teren konkurencija znači da na tržištu postoji više takmičara za koje važe ista pravila igre. Ona obezbeđuje veću dobrobit za građane – potrošače zato što im omogućava da biraju šta će i od koga da kupe, pomaže da cene budu povoljnije, a proizvodi kvalitetniji. U prednosti konkurencije ubraja se i to što ona tera proizvođače da ulažu u inovacije i razvoj kako bi mogli da ponude nove robe ili usluge i tako budu u prednosti u odnosu na ostale učesnike na tržištu. Upravo ta njihova sposobnost da se istaknu, da budu privlačniji ili drugačiji naziva se konkurentnost.
Ma koliko bilo korisno da na tržištu bude što više učesnika i da uslovi za nadmetanje budu ravnopravni, u praksi to nije tako jednostavno pa je neophodno da se uspostave osnovna pravila. Politika zaštite konkurencije veoma je važna zato što njeno efikasno sprovođenje doprinosi unapređenju ekonomije, razvoju i rastu broja preduzeća, unapređenju ulaganja u istraživanje, privlačenju novih investicija, povećanju proizvodnje i izvoza. Ovim pravilima firme se sprečavaju da zaključuju sporazume kojima se dogovaraju cene, ograničava proizvodnja, razvoj i ulaganje ili dele tržišta i izvori nabavke. Njima se zabranjuje zloupotreba dominantnog položaja preduzeća i onemogućava spajanje kompanija koje bi moglo imati uticaja na konkurenciju na tržištu.
Ipak, u određenim situacijama intervencije su neophodne za dobro funkcionisanje i održivu ekonomiju, zbog čega se u oblastima kao što su istraživanje, razvoj i inovacije, zaštita životne sredine, regionalni razvoj, zaštita kulturnog nasleđa, usluge od opšteg ekonomskog interesa, pa čak i pomoć firmama u teškoćama, mogu smatrati opravdanim i dozvoljenim. Svaka prednost ili podrška koju država daje nekima, a ne svim učesnicima na tržištu zove se državna pomoć. Ona može imati razne oblike kao što su subvencije, garancije, poreske olakšice, ali i manje vidljive poput konvertovanja duga u akcijski kapital, kupoprodaje nepokretnosti države po ceni višoj ili nižoj od tržišne, itd. Zbog pogubnih efekata koje može imati na tržište i ekonomiju Evropska unija u okviru politike zaštitte konkurencije posebnu pažnju pridaje kontroli dodele državne pomoći u zemljama članicama, a očekuje se da pravila poštuju i one zemlje koje pretenduju da budu deo ove zajednice.
Poglavlje pod brojem 8 u pregovorima Srbije o pristupanju Evropskoj uniji posvećeno je politici zaštite konkurencije i ubraja se u jedno od najzahtevnijih i najsloženijih u pregovaračkom procesu. Ovo je, takođe, jedno od poglavlja za koje se često traže prelazni rokovi, i to najviše zbog politike državne pomoći.
Kako su favorizovanje medija, poreske olakšice, subvencije i drugi vidovi davanja u Srbiji često nedovoljno transparentni i bez kriterijuma jednakih za sve, za Res Publiku zaštita konkurencije i kontrola dodele državne pomoći medijima predstavlja izuzetno važnu oblast kojoj se mora posvetiti više pažnje. To podrazumeva i ulaganje napora da se akteri u lokalnim zajednicama informišu i edukuju o važnosti ove teme, kako bi se aktivno uključili u praćenje i nadzor nad dodelom državne pomoći i tako uticali na podizanje odgovornosti donosilaca odluka i veću transparentnost pri raspodeli javnog novca namenjenog finansiranju medija.
Udruženje građana Res Publika sprovodi projekat “Fer igra: konkurencijom do kvalitetnije medijske ponude” koji predstavlja deo šeme dodeljivanja finansijskih sredstava u okviru projekta “Pripremi se za učešće – Jačanje kapaciteta organizacija civilnog društva za aktivno učešće u pregovorima o pristupanju EU kroz odabrane radne grupe Nacionalnog konventa o EU” (Pripremi se za učešće), koji finansira Delegacija Evropske unije u Srbiji. Projekat Pripremi se za učešće implementira Centar za evropske politike – CEP, u svojstvu vodećeg partnera na projektu, sa partnerskim organizacijama: Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj (NALED) i Centar savremene politike (CSP).
Ovaj tekst objavljen je uz finansijsku pomoć Evropske unije. Za sadržinu ove publikacije isključivo je odgovorno udruženje Res Publika i ta sadržina nipošto ne izražava zvanične stavove Evropske unije.
Ova publikacija je objavljena u okviru projekta „Fer igra: Кonkurencijom do kvalitetnije medijske ponude”. Projekat je deo programa „Pripremi se za učešće”, koji implementiraju Centar za evropske politike – CEP, Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj – NALED i Centar savremene politike kroz nezavisni medijski portal – European Western Balkans.
