Da li ste znali da ljudsko telo sadrži dovoljno ugljenika da obezbedi grafit za 9000 olovaka?
Ako se bavite hemijom ili jednostavno volite ovu prirodnu nauku, sigurno vam je poznat ovaj, kao i puno drugih, zanimljivih podataka. Iako važi za teško razumljivu i komplikovanu nauku, hemija je veoma važna i značajna u svakodnevnom životu, zato što je prisutna svuda oko nas. Život ne možemo zamisliti bez vode, vazduha, hrane, a sve je to sačinjeno od hemijskih molekula.
I pored velikog značaja i široke primene, hemija, prema mišljenju onih koji su je odabrali za svoju profesiju, ipak nije toliko popularna. Diplomirani hemičar i istraživač, Tijana Maksimović, smatra da je u Srbiji takva situacija, dok je u svetu hemija popularna i cenjena. Zato bi, smatra, trebalo nešto promeniti i sa popularizacijom krenuti što ranije.
“Deci mlađeg uzrasta trebalo bi predstaviti šta sve mogu i treba da rade što će doprineti njihovom zdravom i pravilnom razvoju. Na taj način se preventivno utiče, a kada dođe vreme da počnu da izučavaju hemiju kroz predmet, shvatiće njen značaj, ulogu i zastupljenost u svim sferama primene: farmaciji, medicini, industriji, kao i zaštiti životne sredine. Onda će oni moći lično i odgovorno da utiču na očuvanje svog zdravlja i prirode. Kada se dovoljno upoznaju sa pravim značajem hemije kao nauke, sigurna sam da će biti više zainteresovani da se njome i sami bave”.
Poznato je da se učenici osnovnih škola sa hemijom susreću u sedmom razredu. Za decu je to prilično apstraktna nauka, pa sa razlogom počinje poslednja da se izučava. Zato je jako bitan i pristup na samom početku upoznavanja sa novim predmetom. Profesor hemije, Danijela Todosijević, kaže da u nastavu treba uvoditi što više praktičnog rada.
„Hemija je važna iz razloga što decu treba upoznati sa tim da su mnogi proizvodi, a prvenstveno oni koji se svakodnevno koriste u domaćinstvu, hemijska jedinjenja. Kada to nauče, moći će da znaju i koliko su neki proizvodi, ili njihove kombinacije, štetni, odnosno korisni. Na osnovu mog iskustva mogu da kažem da učenike za hemiju možemo zainteresovati, pre svega, tako što ćemo lekcije i znanje više povezivati sa svakodnevnim životom i naravno, izvoditi što više ogleda!”
Da su upravo hemijski ogledi u školskim laboratorijama za učenike najzanimljiviji deo nastave iz ovog predmeta potvrđuje Petar R, učenik sedmog razreda kragujevačke Osnovne škole “Dragiša Mihailović”.
„Hemiju prvi put imam od ove godine. Zavoleo sam taj predmet, kao i moji drugari. Mi mislimo da je hemija zanimljiva, naročito časovi kada nastavnica u laboratoriji izvodi oglede. To mi je jako interesantno.“
Mlada hemičarka, Tijana Maksimović, smatra da bi se hemija dodatno mogla popularizovati i najmlađi više zaniteresovati za tu nauku, organizovanjem različitih programa i edukativnih radionica, zavisno od uzrasta.
“Za najmlađe, organizovanjem poseta fakultetima, institutima, naučnim klubovima. Trebalo bi i studente uključiti kroz različite projekte i organizaciju zanimljivih radionica. Tako bi konkretno I neposredno ostvarivali cilj približavanja i popularizacije hemije kao nauke. Na taj način hemija bi mogla da se izbori za pravo mesto, koje danas nema u Srbiji. Tako bi učenici, budući studenti sigurno poželeli da izučavaju ovu oblast čiji je veliki deo neistražen, a svojim otkrićima, jednog dana bi baš neko od njih mogao da da doprinos celom svetu. Bitno je da sticanjem zvanja diplomiranog hemičara, mladi iz Srbije mogu raditi na projektima sa naučnicima iz čitavog sveta. Dakle, diplomirani hemičari imaju velike perspektive, jer je hemija u svetu priznata, dok se, na žalost, za Srbiju to ne može reći.”
Bez obzira na to da li nas hemija interesuje ili ne, neprastano udišemo kiseonik, a izbacujemo ugljen-dioksid. U našem organizmu prisutni su brojni hemijski elementi: kalcijum, gvožđe, magnezijum, ugljenik. Voda je sačinjena od molekula H2O, dok je hrana bogata složenim molekulima poput proteina, ugljenih hidrata, masti… Najpoznatiji začin koji koristimo u ishrani, kuhinjska so, zapravo je hemijsko jedinjenje natrijum hlorid (NaCl). Hemijska jedinjena su u sastavu mnogobronih sredstava koje svakodnevno upotrebljavamo, raznih lekova, alkoholnih pića. U kućnim uslovima hemija može biti i štetna po zdravlje. Na primer, sona kiselina koja se često koristi za čišćenje sanitarija, sadrži veliku koncentraciju hlorovodonične kiseline, koja u dodiru sa kožom izaziva opekotine. Važno je znati i da nepropisno paljenje otpada, koje je sve prisutnuje, može biti jako štetno, jer se oslobađaju opasni gasovi, koji mogu uzrokovati ozbiljne poremećaje kože, opštu slabost, abnormalnost endokrinog i nervnog sistema …
Hemiju je dakle važno poznavati, kako zbog njene korisne primene, tako sa druge strane i zbog mera predostrožnosti, koje su od velikog značaja u svakodnevnom životu.
Vesna Milovanović
Vesna MILOVANOVIĆ
Tekst je napisan u okviru projekta „Mladi novinari za odgovornu profesiju“ koji uz podršku Ministarstva kulture i informisanja sprovodi Šumadijski centar za građanski aktivizam „Res Publika“